Archive

Udruženje poljoprivrednika Subotica zatražilo je od Republičkog javnog pravobranilaštva i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede da se žale na presudu Osnovnog suda u Subotici prema kojoj crkvene zajednice imaju pravo na korištenje državnog zemljišta do donošenja konačne odluke o povratu imovine koje potražuju crkve. Napominjući da je Direkcija za restituciju od 2007. godine deo zemljišta […]

Glasine da će srpski političari naše njive dati na doboš strancima nisu posebno zabrinule Zaharija Trnavčevića, predsednika pokreta poljoprivrednika i privrednika Bogata Srbija. Trnavčević smatra da je krajnje vreme da neko uloži u poljoprivredu, pa je bolje da to budu stranci nego da njive kao sada stoje neobrađene. I da to nikoga ne pogađa. Sa zastarelom tehnologijom nećemo moći puno da uradimo, a naše političare motika ne interesuje, oštar je Trnavčević.

U Hrvatskoj se poljoprivredno i šumsko zemljište ne može prodavati državljanima drugih članica EU sledećih sedam godina. Pitanje je da li građani Evropske unije mogu slobodno kupovati poljoprivredna zemljišta i nekretnine u drugim državama članicama te zajednice.

Poljoprivrednici iz asocijacije Banatski paori, povodom eventualne prodaje srpskog poljoprivrednog zemljišta inostranim građanima, kažu da je bolje da država oranice proda domaćim poljoprivrednicima. Oni ističu da u Srbiji ima više od 400.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, a da svake godine ostane neobrađeno čak 900.000 hektara zemlje.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je u Srbiji stupio na snagu 1. septembra predviđa da će za četiri godine strani državljani moći da kupuju srpsko poljoprivredno zemljište. Pod pritiskom stručne javnosti i zabrinutih građana, Vlada Srbija planira da zatraži da se taj period produži za još osam godina, odnosno do 2025. godine.

Zbog višemesečnog zastoja u davanju saglasnosti gradske skupštine da se primeni stav pravobranilaštva o nezakonitosti odluke o vraćanju zemlje crkvama iz 2007. godine, program o uređenju i izdavanju u zakup državnog zemljišta grada Subotice je tek ovih dana poslat Ministarstvu poljoprivrede na odobrenje.

Postoje ohrabrujuće poruke iz Brisela da je moguće da se prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima odloži do ulaska Srbije u EU. Ljudi iz Ministarstva poljoprivrede su u stalnom kontaktu sa Briselom i postoje nagoveštaji da je moguće pronaći neko zajedničko rešenje o prolongiranju roka“, kaže Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Eventualne izmene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da bi se produžio prelazni rok tokom koga državljani EU ne bi mogli da poseduju poljoprivredno zemljište moralo bi da odobri svih 28 članica EU, rekao je šef sektora za evropske integracije i ekonomiju Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat) i dodao da se srpske vlasti za sada nisu obratile Delegaciji EU u Srbiji sa takvim zahtevom.

Vlada Srbije će najverovatnije pribeći pooštravanju odredbi zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će strancima otežati kupovinu zemlje u Srbiji.

Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, sa EU počeo je da teče četvorogodišnji rok po čijem isteku Srbija mora da stranim državljanima omogući da budu vlasnici zemljišta.

Srbija planira da zatraži da se period tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište produži na još osam godina, po isteku četiri godine primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede.

Srbija 1. septembra dobija status pridružene zemlje EU, kada automatski na snagu stupa i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a sa njim i odredba o slobodnoj prodaji zemlje strancima. Ako se, u međuvremenu, nešto ne promeni, kupovina bi mogla da počne već od leta 2017 godine. Vlada Srbije pokrenula je inicijativu da se taj rok produži.