Ideju da bi ulaganje Klemensa Tenisa moglo da povrati Srbiji manjak od milion grla svinja koji se dogodio poslednju deceniju, sagovornici agronews-a smatraju nerealnom, čak neki veruju da farmeri neće imati nikakvu korist od ove investicije

Vest o dolasku nemačke kompanije Tenis u Srbiju, koja će investirati 200 miliona evra u uzgoj svinja, srpska javnost je dočekala kao i svaku drugu bombastičnu priču vlasti o investiranju u poljoprivredu u poslednje dve i po godine.

Poput najave o dolasku arapske kompanije Al Dahre, koja je trebalo da u svoj posed dobije na desetine hiljada hektara zemlje, i ulaganje nemačkog giganta u mesnoj industriji mnogi vide kao način da se državne njive u „rukavicama“ prodaju strancima po bagatelnim cenama i da se tim kompanijama daju sve povoljnosti kako bi ostvarile ogromne profite.

Al Dahra je, kako je i sam premijer rekao, pod pritiskom javnosti odustala od svoje namere o kupovini poljoprivrednih kombinata, a dolazak kompanije čiji je vlasnik kontraverzni biznismen Klemens Tenis i dalje je u igri, s tim što se ne zna šta je tačno ni ovoj kompaniji obećano.

Naime, kada se prvi put pojavila informacija da je nemačka kompanija Tenis zainteresovana da ulaže u Srbiju, neki mediji su najavili da joj je za taj poduhvat potrebno oko 15.000 hektara.

Premijer Aleksansar Vučić nije licitirao brojkama, osim što je rekao da uspešnost ove investicije zavisi i od „pružanja mogućnosti za duži zakup zemljišta za koji mi ne dajemo subvencije, nego ljudi plaćaju i gde će da prave najbolju moguću proizvodnju, da iskoriste svaki deo svinje“.

Elem, Klemens Tenis je bio prilično jasan kada je govorio o motivima dolaska u Srbiju.

”Zaključili smo da treba da radimo ono u čemu smo najbolji – da pomognemo Srbiji da poveća poljoprivrednu proizvodnju i osavremeni je. Moramo da razvijemo porodičnu strukturu farmi, uvedemo nove tehnologije i da za to imamo državnu podršku”, izričit je bio Klemens. On je međutim dodao i da mu je ”najvažniji ljudski potencijal” ,da ”poznaje dosta ljudi iz Srbije iz svog detinjstva i da su oni dobri ljudi i dobro rade”.

Međutim, pojedini sagovornici agronews-a tvrde da razlog zainteresovanosti Tenisovog dolaska u Srbiju nije u funkciji oporavka srpskog svinjarstva, te da su njegovi motivi isključivo u stvaranju profita koji neće ostati u Srbiji.

To je cela priča ili…?

Mirosla Grubanov, predsednik Udruženja ”Paora“ iz Crepaje, a koji je inače ratar, ne raduje se pri pomisli da bi nakon dolaska Tenisa porasla potreba na domaćem tržištu za stočnom hranom, pa bi u skladu sa tim i lakše nalazio kupce za svoju pšenicu.

”Ta kompanija će u Srbij iznajmiti na ko zna koliko godina zemlju, što dođe isto kao i da je kupila tu zemlju, i sama će proizvoditi hranu za svinje. Te svinje će potom da izvoze za Rusiju, a pare će završiti u Nemačkoj. To je cela priča. Ne bi me čudilo još da im daju 10.000 evra po zaposlenom! I gde je tu srpski seljak“, pita se ovaj poljoprivrednik u razgovoru za Agronews.

On se pita i zašto Srbija dovlači strance koji će se okoristiti o povlastice koje imamo u trgovini sa Rusijom, a svojim proizvođačima nije stvorila ambijent da se bave ovim poslom i oni izvoze u Rusiju.

”Treba raditi na opstanku malih,ali da na tržištu ne bude pet monolista koji nas uništavaju. I taj ako dođe, držaće monopol. Predlažem da Vlada više kontaktira sa malim poljoprivredncima da bi našli zajedničko rešenje”, kategoričan je ovaj sagovornik.

Đorđe Bugarin, sekretar za agrar u Privrednoj komori Vojvodine takođe tvrdi da se od krupnog kapitala ne može očekivati da bude blagonaklon prema malom proizvođaču.

”Oni mogu da angažuju veliki broj malih kooperanata, ali nema tu neke zarade za njih. Taj odnos je eksploatatorski”, tvrdi Bugarin koji dodaje da je ova kompanija poznata po tome što ima loš odnos prema radnoj snazi.

”Tenis dolazi da pravi sebi profit, a ne da unapređuje stočarstvo u Srbiji. Koliko sam informisan, to je dosta problematična kompanija, koja ima specijalne odnose sa Rusijom i koja pokušava preko Srbije da ode u Rusiju. Radnu snagu angažuju sa strane, mimo Nemačke i veoma je eksploatišu”, kaže Bugarin.

O konkurenciji sve najbolje

Oni od kojih se možda najmanje očekivalo da će se obradovati ovoj investiciji su srpski proizvođači mesa. Suočenima sa brojnim problemima kao što su svinjska kuga, slab uzgoj svinja, loš genetski materijal, nemogućnost izvoza u EU, pa ni transport preko teritorija 28 zemalja članica, samo je falilo još konkurencije.

Podsećanja radi, i renomirani italijanski proizvođač svinja i mesnih prerađevina ‘Adriano Ferari Farm’ iz Kalabrije takođe namerava da u Srbiji investira u uzgoj 50.000 svinja i proizvodnju stočne hrane.

Ipak, Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa Matijević, kaže da je dolazak Tenisa za Srbiju bolja ideja od investicije FIAT-a, jer bi preporodila srpsko svinjarstvo, a Srbija ionako ima bolju poljoprivredu nego industriju.

“Kod nas se poslednjih 20 godina nije ozbiljnije ulagalo ni u jednu farmu. Ovo bi moglo da podigne svinjarstvo i omogući da naša cena koštanja u proizvodnji svinjskog mesa bude kao i kod svakog nemačkog proizvođača”, kaže Matijević za Agronews.

On kaže da dolazak ove kompanije na srpsko tržište ne vidi kao pretnju po sopstveni biznis,a svoju tvrdnju objašnjava na sledeći način.

“Kada oni dođu, neću više imati problem sa lošim genetskim potencijalom prasadi. Od njih bismo kupovali prasiće od 25 kilograma, koje bismo potom tovili. Danas, na jednom mestu ne mogu da kupim ni 1.000 prasića, pa čak ni 100, što mi u slučaju ove investicije ne bi bio nikakav problem”, tvrdi on za Agronews.

Matijević je čak uveren da bi zahvaljujući boljem genetskom potencijalu bila iskorenjena svinjska kuga u Srbiji, što bi proizvođačima omogućilo izvoz u EU.

Ministarkin sud najtačniji

Bugarin veruje da je za oporavak srpskog svinjarstva jedini lek da državno zemljište bude u funkciji srpskih farmera koji bi istovremeno imali vlasnički udeo u klanicama i na taj način bili prisutni u celom reproduktivnom lancu.

“Dokle god se to ne uspostavi, imaćemo stalni rat na liniji primarnih proizvođača i otkupljivača, i to ne samo u svinjarstvu. Trebalo je da država uloži novac u sve one klanice koje se bacaju u staro gvožđe i da ih da na raspolaganje farmerima. Tako bi I ostale klanice u vlasniku sadašnjih monopolista promenile odnos prema svojih kooperantima”, ukazuje Bugarin na dijalog koji bi trebalo da inicira država.

U ovom trenutku Ministarstvo poljoprivrede održava zajendičke sastanke radne grupe za podršku dijalogu između javnih i privatnih aktera za sektore mesa i mleka. Ovaj projekat sprovode Evropska banka za obnovu i razvoj i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Miloš Milovanović, internacionalni FAO konsultant i bivši pomoćnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede kaže da je cilj ovih okupljanja zajednički nastup proizvođača, ali i prerađivača mesa i mleka u javnosti na sve goruće teme u cilju davanja pravovremenih i tačnih informacija.

Međutim, FAO na ovaj način, prema njegovim rečima, otvara mogućnost stvaranja kompartmenta ili kanalisanja što bi značilo da Evropska unija prepozna određene proizvodne jedinice iz Srbije koje su oslobođene svinjske kuge, i kao takvima im omogući dozvolu za izvoz u EU, a samim tim i tranzit preko 28 zemalja unije.

Dok do toga izvoza ne dođe, Srbija se suočila sa činjenicom da su dve evropske kompanije izrazile zainteresovanost da ulažu u Srbiju u uzgoj svinja.

Bugarin je uveren da mimo očekivanog profita, kompanija Tenis dolazi u Srbiju i da bi ovamo prenela svoju prljavu tehnologiju, koja više ne može da prođe u Nemačkoj, a u Srbiji su kriterijumi za zaštitu životne sredine mnogo blaži nego  u EU.

“Sve te klanice za preradu svinja ne ispunjavaju evropske standarde u pogledu zaštite životne sredine, i zato bi da dođu u Srbiju. Ako se investicije i realizuju, efekti će na prvi pogled biti povoljniji spoljnotrgoivnski bilans, ali to nikako neće značiti da te kompanije neće izneti profit iz Srbije”, kategoričan je Bugarin.

Ako se sva ova mišljenja saberu, ipada da je najtačniji sud o nemačkoj investiciji iznela pre neki dan sama ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kada je rekla da nemački Tenis “neće ugroziti stočare”.

Ljubica Bojović

agronews