Mašinski inženjer Miroslav Vukov, na pragu trećeg doba, dugogodišnji profesor u zrenjaninskoj Tehničkoj školi i projektant u brodogradilištu “Begej”, sticajem okolnosti obreo se pre četiri godine u poljoprivredi pošto je nasledio porodično imanje od oko 20 hektara.

Ulazak u brazdu nije mu bila potpuna nepoznanica, jer je u mladosti pomagao ocu na njivi. Novo vreme, međutim, donelo je nove navike i u ovoj oblasti, čega je Miroslav bio svestan i u startu se opredelio da analitički prati svaki korak u radu. Mada je njegovo poljoprivredno gazdinstvo srednje veličine i bez obaveze da vodi knjigovodstvo, lično je osmislio program i u svoj računar inženjerskom preciznošću unosio ekonomske podatke vezane za poslovanje. Takao je radio jednu sezonu, a onda proširio vidike.

– Na osnovu našeg računovodstva nisam mogao da upoređujem poslovanje gazdinstva sa drugima i utvrdim svoju efikasnost. Zato mi je, kao poručen, 2013. došao jedan projekat Ministarstva poljoprivrede. U procesu pristupanja Srbije EU, obavezni smo da niz propisa i standarda prilagodimo i uskladimo sa ciljevima zajedničke evropske poljoprivredne politike. Među njima je i uspostavljanje “Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima”(FADN – Farm Accountancy Data Network), u kojem sam se našao sa još 60 poljoprivrednika iz cele Srbije – objašnjava Vukov.

FADN sistem, zapravo, sprovodi godišnje istraživanje na poljoprivrednim gazdinstvima kojim se dobijaju podaci o strukturi, proizvodnji, prihodima i rashodima, uzimajući u obzir kriterijume propisane evropskom regulativom i nacionalne zahteve. Prati promene na gazdinstvima u toku kalendarske godine. To poljoprivrednicima omogućava da uspešnije rukovode svojim poslovanjem, a kreatorima poljoprivredne politike pruža mogućnost da ocene efekte sprovedenih mera.

– Sistem je jedan od najpouzdanijih izvora podataka za izradu ekonomskih analiza u oblasti poljoprivrede. Omogućava da utvrdimo profitabilnost proizvodnje na njivama, u oborima i voćnjacima, poredimo se sa farmerima u Evropi – ističe Vukov, kome su u analizi isprva pomagali stručnjaci zrenjaninske Poljoprivredno savetodavne službe, ali brzo se osamostalio.

Trogodišnja primena FADN sistema na Vukovom imanju, pokazala je da su takozvani specifični troškovi, vezani za seme, hemijsku zaštitu bilja, veštačka đubriva i drugo, manji od proseka grupe ratarske proizvodnje. To mu je pokazatelj da je urađena brižljiva nabavka i optimalizacija potrošnje repromaterijala, pogotovo đubriva, a na osnovu hemijske analize zemljišta za svaku parcelu.

– Vrednost stalne imovine veća mi je od proseka grupe, uglavnom zbog zemljišta koje je kvalitetno i u blizini grada. Vredi negde oko 350.000 evra, a traktori i druga mehanizacija oko 50.000. Sa ovolikim kapitalom, međutim, nemam neku naročitu profitabilnost. Čista mesečna zarada iznosi 80.000 dinara, kolika je, recimo, i plata bolje frizerke, kojoj je za delatnost potreban simboličan kapital – kaže Vukov. Od kolega voćara učesnika u projektu dobio je potvrdu njihove značajno veće afikasnosti na neuporedivo manjim površinama zemljišta.

Skupo zemljište, pokazala mu je FADN analiza, definitivno mora efikasnije biti iskorišćeno. Rešenje je u pronalaženju profitabilnijih kultura ili organizovanju dve žetve. To već pokušava da uradi. Tradicionalno je sejao kukuruz, pšenicu i suncokret, a sada bi da se okrene uljanoj repici, heljdi, sirku metlašu, industrijskoj konoplji…

– Inače, analize su potvrdile da je u protekle tri godine kukuruz bio najprofitabilniji – iznosi Vukov, koji je nedavno dobio zahvalnicu iz EU zbog učešća u projektu i primeni FADN sistema.

Evidencija troškova

– Mala i srednja gazdinstva u Srbiji sa našim knjigovodstvom i računovodstvom ne mogu adekvatno da vode evidenciju troškova i pronađu isplativosti proizvodnje – kategoričan je Vukov. FADN sistem je, smatra, sasvim druga priča. Daje relevatne pokazatelje i svrstava nas u evropske okvire. Zamera mu što zaključke o isplativost donosi na godišnjem nivou, umesto na sezonskom. Jer, značajnije bi bilo da se odmah posle žetve iznesu računice o pšenici, nego po završenoj godini, kada prođu setveni rokovi.

Novosti