Prema dostupnim podacima, Agencija za restituciju je do sada u Srbiji, u procesu restitucije vlasnicima i njihovim naslednicima, donela 78,5% odluka o svim predmetima, dok je na teritoriji Grada Subotice vraćeno tek oko polovine oduzete imovine vlasnicima, piše portal Magločistač

Sagovornici portala kažu da najviše problema ima u vezi sa vraćanjem poljoprivrednog zemljišta, dok NVO traže izmene i dopune zakona. Iz Udruženja za povraćaj oduzete imovine u Subotici podsećaju da zakon važi do kraja ove godine i da su nezadovoljni jer će po sadašnjem zakonu, kako navode, obveznice vredeti svega 15% od stvarne vrednosti one zemlje koja je oduzeta i koja je trebala biti vraćena.

NVO smatraju da je jedino rešenje da se donese izmena i dopuna Zakona o restituciji i da se tamo gde se ne može vratiti parcela koja je oduzeta, vrati neka druga, na sličnom području. “Mi smo u Subotici najviše zainteresovani za vraćanje poljoprivrednog zemljišta jer toga ima najviše oduzetog. Nešto se stalo u zadnje vreme, ne znamo šta čekamo, jer znamo da zakon važi do kraja ove godine i da će se od sledeće godine potražiocima isplaćivati potraživanja u obveznicama. Međutim, mi smo jako nezadovoljni jer po sadašnjem zakonu obveznice će vredeti svega 15% od stvarne vrednosti one zemlje koja je oduzeta”, upozorava Milan Uzelac iz Udruženja za povraćaj oduzete imovine u Subotici.

Prema njegovim rečima, po zakonu je predviđeno da će samo dve milijarde evra biti isplaćeno putem obveznica, a da Agencija za restituciju ima neku računicu da sva ta imovina koja nije vraćena, a zatražena je, vredi oko 14 milijardi evra.

On takođe navodi da se katastarski podaci u Vojvodini vode po austrougarskom metodu, pa su Vojvođani ažurniji kada je u pitanju dokazivanje imovine i prikupljanje dokumentacije, međutim, u drugim delovima Srbije se evidencije vode po turskom metodu. Uzelac ocenjuje i da je Srbija u lošijem položaju, kada je reč o vraćanju imovine, u odnosu na druge države.

“Uglavnom su sve države u okruženju najpre izvršile restituciju, pa posle privatizaciju. Nije ni jedan sistem bio baš idealan, ali je najgora situacija u Srbiji zbog toga što je izvršena privatizacija i kroz privatizaciju je progurano mnogo toga da se proda, ono što je trebalo da se radi kroz restituciju. Jako je loša situacija što se kasnilo, trebalo je da se ide redom, najpre da se izvrši restitucija i zatim da se privatizuje ono što je ostalo u državnom vlasništvu”, kazao je on.

Agrosmart