Vlada Srbije će najverovatnije pribeći pooštravanju odredbi zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će strancima otežati kupovinu zemlje u Srbiji.
– Trenutno se radi na nacrtu zakona o poljoprivrednom zemljištu i traže se rešenja između ostalog i za ovaj problem. Neizvesno je da li ćemo sada uspeti da u ovaj zakon unesemo odredbe kojima će se sprečiti da stranci olako kupuju zemlju jer bi nacrt trebalo da bude gotov za mesec dana, ali je ideja da se te izmene unesu u narednom periodu – tvrdi sagovornik “Blica” iz Ministarstva poljoprivrede koji je želeo da ostane anoniman.
On dodaje da je stav cele Vlade da bi prodaju zemlje Evropljanima kao fizičkim licima trebalo odložiti posle 2017. godine, zbog čega je Ministarstvo i pokrenulo inicijativu da se taj rok pomeri na 2025. godinu.
– S obzirom na to da je veoma neizvesno koliko će se u toj nameri uspeti, ideja je da se zakonski stvore isti uslovi za prodaju zemlje domaćim i stranim fizičkim licima koja hoće da kupe zemlju. Jedna od opcija je da se budući kupci uslove da mogu da kupuju oranice samo ako već imaju zemlju u Srbiji koju obrađuju – tvrdi ovaj sagovornik.
On dodaje da bi takvo rešenje stvorilo problem onim građanima Srbije koji već nemaju zemlju u sopstvenom vlasništvu.
Sa idejom o pooštravanju odredbi zakona o poljoprivrednom zemljištu slaže se i Đorđe Bugarin, sekretar za agrar u Privrednoj komori Vojvodine, ali on tvrdi da bi trebalo uvesti odredbu po kojoj bi zemlju mogli da kupuju samo oni stranci koji bi živeli u Srbiji i bavili se isključivo poljoprivredom.
– Ideja Ministarstva poljoprivrede da se odloži prodaja zemlje na 2025. godinu je dobra, ali neumesna jer smo Arapima već dozvolili da postanu vlasnici zemlje u Srbiji, pa bi takva inicijativa bila prst u oko Evropi i zato nije realna. Rešenje treba tražiti u novom zakonu kojim bi se utvrdilo ko i pod kojim uslovima može postati vlasnik zemlje u Srbiji, a kriterijumi bi trebalo da budu isti i za njih i za naše građane – tvrdi Bugarin.
On objašnjava da stranci i sada postaju vlasnici zemlje u Srbiji čija cena po hektaru doseže i do 20.000 evra, na dva načina. Jedan je, kako navodi Bugarin, taj što stranci osnuju pravno lice u Srbiji koje kupuje zemljište za račun svog vlasnika, pri čemu tim pravnim licem može upravljati domaći državljanin.
Mišćević: Vlasništvo nema veze sa državljanstvom
”Ne vidim zašto bi državljanstvo bilo važno i imalo smisla u pitanjima vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, kao ni zašto ne bi mogao da je kupi ako ozbiljno hoće da obrađuje zemlju. Pa neće je poneti sa sobom u inostranstvo”, smatra Tanja Miščević, budući glavni pregovarač sa Evropskom unijom.
Profesorka Miščević, koja je bila direktorka Kancelarije za evropske integracije u vreme kada se pregovaralo o SSP, odnosno Prelaznom trgovinskom sporazumu, i koja ga je zajedno sa Milicom Delević i potpisala pre četiri godine, objašnjava da je o rokovima u poljoprivredi tada pregovarala ministarka Ivana Dulić Marković.
Naravno, u pregovaranje je bio uključen i Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, koji sada traži pomeranje rokova. Sudeći po čvrstim stavovima koje EU ima prema svim zemljama, to će biti teško ostvarivo.
”U EU nema mnogo filozofije. Sve je krajnje logično i smatra se da ko hoće da radi i ostvari dobit, da ga treba pustiti da radi. Nijedna zemlja koja je potpisala SSP nije mogla da dobije izuzeće, jer se kupovima nekretnina tiče pitanja konkurencije. Najduži rok za obavezu da omogući kupovinu poljoprivrednog zemljišta dobila je Poljska – osam godina. Hrvatska, koja se kod nas često pominje kao primer koji treba slediti, dobila je isto kao i Srbija – sedam godina za šume, primorje i ostalo. Mađarska je, recimo, imala rok od pet godina”, kaže profesorka Miščević.
Blic
