Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je da bi država i investitori, pre planiranja pokretanja rudnika jadarita kod Loznice, trebalo da se pridržavaju domaćih i međunarodnih propisa, te da osiguraju zdravu životnu sredinu i bezbednost građana

Istaknuto je da bi otvaranje rudnika jadarita dovelo do značajnog povećanja korišćenja i zagađenja nadzemnih i podzemnih voda. Dodaje se i da je Jadar mala, ali nepredvidiva reka koja često plavi, pa bi poplave i velike padavine mogle da dovedu do izlivanja jalovine i drugih pratećih ekoloških katastrofa.

Iz tog društva podsećaju da je se to Jadru dogodilo 2014. godine a kako su poplave i druge vremenske nepogode poslednjih godina postale sve učestalije, formiranje velikog jalovišta u dolini Jadra predstavljalo bi pravu ekološku tempiranu bombu, te smatraju da je ključno pitanje koje rešenje nudi investor.

Podseće se i da u rečnim slivovima, gde upotreba voda može imati prekogranične uticaje, zahtevi za postizanje ciljeva zaštite životne sredine ustanovljeni su Konvencijom o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera, koju je Srbije ratifikovala.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica pitaju i da li je neko uradio dugoročno socio-ekonomsko istraživanje, odnosno istražio ukupnu dobit koju trenutno ostvaruju poljoprivredne i druge delatnosti u dolini Jadra na godišnjem nivou. Oni pitaju i da li je istraženo kolika je ukupna dobit Srbije ostvarena od korišćenja rude jadarita tokom celog eksploatacionog perioda i ukupna dobit od poljoprivrede i drugih delatnosti koja bi se ostvarila ukoliko bi država za tu namenu uložila isto onoliko sredstava koliko planira da uloži u podršku otvaranju rudnika.

Naglašeno je i da stručnjaci ukazuju da je rudna renta u Srbiji veoma niska, te je isplativost ovakvih projekata uz korišćenje ograničenih rudnih resursa upitna.

Ako se uzme u obzir procena da je vrednost litijuma na ovom nalazištu oko 10 milijardi dolara, da je po zakonu rudna renta pet odsto i da država dodatno uzima 15 odsto dobiti, jasno je da se ne radi o spasonosnom projektu za domaću iscrpljenu ekonomiju, smatraju u društvu.

Kako su istakli, ta dobit neće biti dovoljna ni za saniranje posledica zagadjenja zemljišta i voda, posebno ne ako zagađenje Drinom dospe u druge slivove poput Save i Dunava.

Smatraju da posebno zabrinjavaju skrivene opasnosti u vidu dugoročnog ugrožavanja javnog zdravlja i bezbednosti koje je teško predvideti i preduprediti.

Stav Društva za zaštitu i proučavanje ptica je da Srbija mora da se okrene zaštiti svojih prirodnih dobara, te da svoj razvoj zasniva na principima zelene i cirkularne ekonomije koja će obezbediti ekonomski prosperitet i blagostanje svih građana.

Istaknuto je da su donosioci odluka takodje zanemarili selo Brezjak i lokalitet Paulje, kao najznačajnije arheološko nalazište iz poznog bronzanog doba u Srbiji i jedno od najznačajnijih u širem regionu srednjeg Balkana, ukazujući da se upravo na tom području planira otvaranje rudnika i izgradnja jalovišta.

Na ovom mestu nalaze se i 50 velikih tumula od kojih je do 2019. svega 27 bilo istraženo, pa bi lokalitet uz odredjena ulaganja mogao da bude velika turistička atrakcija od medjunarodnog značaja, saopštilo je društvo.

Beta