U poslednjih nekoliko dana proizvođači strnih žita su donekle zatečeni stanjem useva. Naime, na nekim parcelama je evidentno žutilo listova, ima simptoma biljnih bolesti. Naravno razlike postoje, te imamo i zelenih, lepo razvijenih strnih žita u dobroj kondiciji i dobrog zdravstvenog stanja

Otkud ovakva razlika? Pre svega, kako kaže stara izreka “svaka godina je priča za sebe i svaka parcela priča za sebe”. Neki proizvođači su obavili zaštitu useva, neki još uvek nisu.

Setva strnih žita je obavljena na vreme, tokom oktobra (mahom u drugoj dekadi). Usevi su imali veoma dobre uslove za rast i napredak,pre svega dovoljno padavina u periodu novembar – februar. U tom periodu registrovana je izuzetno dobra kondicija useva, dobro i intenzivno bokorenje (kod pšenice razvijena 3 do 4 sekundarna stabla, kod ječma 5 do 6 sekundarnih stabala).

Istovremeno, do ovog perioda konstatovan je i značajan potencijal bolesti tipa pegavosti, rđe, pepelnice, kako na pšenici tako i na ječmu.

U martu smo zabeležili ukupnu količinu padavina samo 25  mm/m² (poslednje značajne padavine u prvoj dekadi marta). Istovremeno, od sredine marta počinje pad minimalnih temperatura koji se nastavlja i početkom aprila (npr. 23.03.-5,8⁰C; 01.04.-7,3⁰C).

Navedeni meteorološki parametri (niske temperature, nedostatak padavina) odrazili su se na fiziologiju biljaka (strna žita inače dobro podnose niže temperature, ali ne tako dobro u ovim fazama intenzivnog porasta kad je razvijeno prvo ili drugo kolence). Biljke su prinuđene u ovakvim uslovima da odbacuju donje listove, te oni žute (sa simptomima bolesti ili bez) a na vrhovima gornjih listova usled zadržavanja vode i uticaja niskih temperatura takođe dolazi do žućenja.

Ako se uzme u obzir i potreba proizvođača da u ovoj godini primenjuju regulatore rasta, primena na neadekvatnim temperaturama ili pad temperature nakon primene, takođe je doprinela intenzivnom žutilu biljaka.

Zaključak je da strna žita u ovom trenutku trpe posledice stresnih uslova koji su prolazni, ali se sa zaštitom useva mora dalje nastaviti. Cilj je sačuvati u ovom trenutku, pored opšte kondicije biljaka, dobro zdravstveno stanje gornjih listova (ispod budućeg klasa) jer oni su nosioci prinosa kod pšenice i ječma.

Snežana Parađenović, inženjer zaštite bilja, PSSS Zrenjanin