Srbija može da sanja poljski budžet za agrar
Od 2014. do 2020. nama je na raspolaganju 175 miliona evra iz EU fonda za poljoprivredu, dok je na račun farmera u Poljskoj isplaćeno 60 milijardi evra za 12 godina
Tek krajem novembra biće poznato da li će biti odblokirane poslednje prepreke za početak povlačenja novca za srpsku poljoprivredu iz IPARD fondova Evropske unije.
Konačnu ocenu daće predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu Evropske komisije koji 26. novembra dolaze u Beograd. Srbiji je od 2014. do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra bespovratne pomoći za agrar.
Ali čak i da dobijemo zeleno svetlo poljoprivrednici će sledeće godine moći da konkurišu za svega 15 miliona evra.
– Zbog pravila „n plus 3” novac je raspoloživ još tri godine u odnosu na onu na koju je opredeljen. Tako će 2018. biti trošen onaj koji je određen za 2015. godinu, što je 15 miliona evra – kažu za Politiku u Upravi za agrarna plaćanja.
Kako funkcioniše raspodela novca iz zajedničke evropske kase za agrar?
Na primeru Poljske, koja nam je glavni konkurent u uzgoju malina, moglo bi se reći da je i njihov put do tog agrarnog budžeta EU bio dug. I mada poznavaoci ističu da je postajala politička volja da se ta zemlja pretvori u jednog od glavnih proizvođača hrane za evropske pijace Poljska (koja ima oko 38 miliona stanovnika) je maksimalno iskoristila tu šansu. Za 12 godina njeni poljoprivrednici dobili su neuporedivo više nego što Srbija može i da sanja – oko 60 milijardi evra.
Maugožata Štoldman, jedna od direktora poljske Agencije za modernizaciju i razvoj poljoprivrede, kaže da je ta zemlja oko deset godina gradila sistem kako bi konačno počela da povlači bespovratni novac za agrar.
– Proces akreditacije trajao je dugo pre ulaska u EU, ali sada sve ide brže. Na početku nam je bio prioritet da registrujemo stočni fond, sada već u sistemu imamo oko 90 miliona životinja. Kako bi novac bio maksimalno iskorišćen izuzetno je važno da agencija dobro funkcioniše – rekla je Štoldmanova nedavno novinarima iz Srbije koji su boravili u Poljskoj. Ona je poručila da su spremni da pomognu i prenesu iskustva državama koje rade na dobijanju akreditacije.
– Zašto ne i Srbiji. Potrebno je samo da nam se formalno obrate vaše vlasti – rekla je Štoldmanova.
U poljskoj Agenciji za modernizaciju i razvoj poljoprivrede 11.000 zaposlenih
Poljska je 2004. postala članica EU i od tada je u ovoj agenciji zaposleno oko 11.000 ljudi. Poljoprivrednicima je za 12 godina isplaćeno oko 60 milijardi evra. To znači da su poljski farmeri godišnje dobijali oko pet milijardi evra za unapređenje proizvodnje i konkurentnosti. Posredstvom agencije oko 1,3 miliona korisnika iskoristilo je bespovratne kredite iz evropskih fondova. Najviše zahteva bilo je za finansiranje proizvodnje jagoda, hmelja i bobičastog voća. Nije postojala donja i gornja granica novca koji poljoprivrednik može da dobije, sve zavisi koliko zemlje je imao i šta je želeo da radi. Pravo da konkurišu imali su i zakupci državne zemlje. Ko su najveći korisnici bespovratnih podsticaja?
„U našem slučaju to su bili poljoprivrednici i farmeri na najnižem nivou, a tek kasnije je novac bio dostupan i industriji. Prioritet su imala oko 200 poljoprivredna udruženja na čije račune je leglo 34 milijarde evra. Ostalo je raspodeljeno između malih poljoprivrednih proizvođača”, objašnjavaju u ovoj agenciji.
Prognoze su da će iz zajedničkog šestogodišnjeg budžeta (2014–2020) ova zemlja ponovo dobiti istu svotu – ukupno oko 37,2 milijarde evra.
– U ovom trenutku jedino je Rumunija ispred nas po stepenu iskorišćenosti fondova. Ali treba reći da nam je više od 90 odsto novca prebačeno tek po ulasku u EU – kaže Maugožata Štoldman.
Uslovi za akreditaciju
Naša zemlja kandidovala se za dobijanje novčane pomoći u sektorima proizvodnje i prerade voća i povrća i mleka i mesa, unapređenje ruralne ekonomije i jačanje kapaciteta u administraciji, konkretno u Upravi za agrarna plaćanja. Novac iz ovih fondova formalno smo mogli da koristimo još od 2013. ali je svake godine šansa propuštana jer nismo uspevali da ispunimo uslove za akreditaciju.
Jedan od uslova EK bio je i da povećamo broj službenika u Upravi za agrarna plaćanja i izmenimo Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i da zgradu (sedište) uprave prilagodimo standardima. Prema ranijim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, ova uprava u prvoj fazi trebalo bi da zapošljava 170 ljudi.
