Archive

Povrtari se za sada snalaze i uspevaju da prodaju prošlogodišnji rod uprkos tome što pijace ne rade. Oni povrće prodaju velikim marketima ili pak preprodavcima i ne žale se na nakupce, a ni na cene

Zašto naši proizvođači ne žele da gaje pasulj – objašnjava prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Novi Sad je bio centar baštovanske proizvodnje za vreme Austrougarske. Dolaskom železnice u Novi Sad, povrće se počelo otpremati u Peštu, Beč i Prag. Posle Prvog svetskog rata, novosadskim baštovanima jaka konkurencija su bili Bugari

Pasulj se u Srbiji gaji na 17.737 ha, kaže Milada Lukešević, savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju u PKS dok se prosečna godišnja proizvodnja u poslednjih pet godina kreće oko 30.000 tona.

Trgovci tvrde da je gotovo nemoguće naći domaći pasulj, a statistika kaže da je lane u Srbiji uvezeno više od 13.000 tona. Pričaju da srpskog pasulja u ponudi nema već dugo. Trenutno kupcima nude tetovac i gradištanac iz Argentine, Egipta, Kirgistana, Perua.

Srpski prebranac priprema se od pasulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama.