Predrag Perišić, u kraljevačkom kraju poznati proizvođač, otkupljivač i isporučilac šljiva, jabuka, kajsija, višanja i trešanja ruskom tržištu, tvrdi u šali da nije lobirao kod Medvedeva kako bi Rusija uvela sankcije na uvoz hrane, pa i njegovoj konkurenciji, evropskim voćarima.

– Nisam, a da sam mogao za tim ne bi bilo potrebe. Mi smo i do sada za sve količine koje uberemo u svojim voćnjacima ili otkupimo tamo imali kupce. Mogli bismo prodati i višestruko veću proizvodnju, ali nema dovoljno ni voćnjaka ni roda. Eto, mojih dve hiljade tona voća, koje sam izvezao prošle godine, takoreći je „zrnce u pesku“ samo na tržištu Moskve – objašnjava Perišić.

Naš sagovornik poseduje voćnjak od 12 hektara, na tromeđi tri sela poznata baš po proizvodnji šljiva, jabuka i kajsija. Reč je o Bukovici, Roćevićima i Vrdilima, a sa partnerima iz Rusije radi već nekoliko godina. Zato voće otkupljuje i od oko dve stotine proizvođača u ovom kraju. Sve to odmah transportuje za Rusiju ili skladišti u svoju hladnjaču.

– Šalu na stranu, imaće sankcije nekih tržišnih promena i to se već oseća. Dobro, šljivu ranu i lepoticu smo izvezli i ona je, zbog loših vremenskih prilika bila rđavog kvaliteta i po jeftinijim cenama prodata uglavnom ruskom industrijskom sektoru. Ali, sada ide sterlej šljiva koja je kasnije cvetala, lepa je i krupna a nema više uvoza iz, recimo, Moldavije, pa je cena skoro duplo viša. Prošle godine je bila 25 dinara a ove se kreće i do četrdeset, pedeset dinara a i jabuke su 50 odsto skuplje. Koliko je to zbog sankcija toliko i zbog toga što je kod nas rod prepolovljen. Prošle godine je bila suša a ove neprestana vlaga i ko nije imao da uloži u zaštitu nema ni pola planiranog roda. Tako, sve u svemu, neće nam mnogo značiti ruske sankcije, ponovo tvrdim da sve kvalitetno voće i bez tih mera prema drugima tamo možemo prodati. Eto, od pre dve godine tamo se traže i jabuke padalice a ne samo branice. Jeste, da ćemo ove godine za manju količinu uzeti veće pare, ali će ovde narod takođe voće skupo plaćati – objašnjava Perišić.

Na pitanje šta država može da učini da bi se u Srbiji, gde voće, takoreći, u svakom brdu rađa on odmahuje rukom i dodaje: „Šta šest hiljada po hektaru, to mi ne znači ništa“.

Njegov komšija i kolega, dakle, takođe vlasnik ovećeg voćnjaka, ipak, ima konkretan predlog:

– Nema tu mnogo pameti, zna se da nama voćarima treba podsticaj za arteske bunare i izgradnju vodovodnih sistema za voćnjake. To nam je veliki problem, kao i adekvatna zaštita od nepogoda posebno od grada. Ovde, primera radi, postoje sagrađene protivgradne stanice, ali su opremljene samo sa po tri, četiri rakete. Zato bi svaki voćar pristao da mu subvencije, koje su sada po hektaru šest hiljada dinara, budu za hiljadu manje kako bi se protivgradne stanice adekvatno „naoružale“. Ovako, strepimo a kada se desi suša i kad „udari“ grad. Stradaju voćnjaci i mi podnosimo ogromnu štetu tako da je širenje voćnjaka veliki rizik ne samo zbog nerodnih godina, već i zbog sve učestalijih nepogoda – kaže Borovićanin.

Politika