U srcu amazonske šume uzdiže se metalna struktura visoka kao Ajfelova kula. To je laboratorija u kojoj će se proučavati klimatske promene u “plućima planete” u narednih 30 godina. Tropske šume doprinose klimatskoj ravnoteži na planeti jer mogu da apsorbuju velike količine ugljen-dioksida (CO2). Međutim, pošto su se emisije gasova sa efektom stkalne bašte povećale 1,5 puta u drugoj polovini 20. veka, načunike interesuje kako će se džungla nositi sa viškom CO2.
Amazonska visoka kula za opservaciju (ATTO), uski metalni toranj bele i narandžaste boje, izdvaja se naspram zelenila u ekološkom rezervatu u Uatumi, 350 klomaetara od Manausa, glavnog grada brazilskog dela Aamazonije. Do nje se stiže nakon višečasovne vožnje po prašnjavim putevima i rekom.
Tu nema telefonske mreže niti interneta, dok u nepreglednoj šumi odjekuje monotono i prodorno oglašavanje cvrčaka koje se meša sa pojem ptica i zujanjem insekata.
“To što smo daleko od grada i uticaja čoveka omogućuje nam da prikupimo relativno ‘čiste’ podatake”, kaže Majnart Andre, direktor nemačkog Instituta “Maks Plank” koji je pokrenuo projekat zajedno sa brazislkim Institutom za istraživanja Amazonije (INPA).
Amazonska šuma koja se prostire na 3.000 kilometara sa istoka na zapad, najveća je tropska šuma na svetu i otuda potreba da se shvati njena uloga u klimatskim i atmosferskim procesima u drugim delovima sveta.
“Zahvaljujući ovom tornju možemo bolje shvaitti ulogu Amazonije, njen uticaj na lokalnu klimu ali i na klimu u svetu”, kaže za AFP profesor Antonio Osimar Manzi, koji je sa brazislke strane zadužen za projekat.
Sparina u “zelenom paklu” se ne može izbeći, a osveženje se može naći tek na vrhu kule visoke 325 metara, gde stalno duva povetarac.
Do vrha tornja koji je za jedan metar viša od Ajfelove kule, mora se preći više od 1.000 stepenica, uz obaveznu opremu za penjanje. Novinari imaju pristup do nivoa na 150 metara.
Ova klimatska opservatorija, najviša na sevetu, otvorena je 23. avgusta, ali još uvek ne radi. Neki testovi su već rađeni ali će instrumenti neophodni za dugoročno proučavanje, u ovom slučaju u narednih 30 godina, stići do kraja godine.
U rezervatu Uatuma postoje još dve kule, visoke 50 i 80 metara, u kojima se proučavaju međusobna povezanost šume i atmosfere u prečniku od 10 kilometara.
U slučaju Amazonske visoke kule za opservaciju biće obuhvaćeno područje od 1.000 kilometara.
Nemački stručnjak Jirgen Keselmajer objašnjava kako se došlo na ideju o klimatskom tornju u Amazoniji i to na pauzi za kafu.
“Razgovarali smo u Institutu (Maks Plank) kada je Andre rekao da bi bilo savršeno kada bi u Amazoniji imali kulu poput ZOTTO u Sibiru. A ja sam na to rekao: ‘odlično a ko će to da plati?'”.
U Opservatoriji u Zotinu (ZOTTO) koja radi od 2003, proučavaju se koncentracije CO2, metana i drugih gasova sa efektom staklene bašte u sibriskoj tajgi.
Izgradnja amazonske kule je koštala 26 miliona reala ili 7,4 miliona dolara, a troškove su podelili Nemačka i Brazil.
Kula teška 142 tona izgrađena je na jugu Brazila. Bilo je potrebno 15 dana da se u Amazoniju prebaci 15.000 delova na putu dugom 4.000 kilometara.
Jirgen Keselmajer nestrpljivo čeka prve dnevne podatke koje će se registrovati na kuli. Ti podaci će omogućiti da se bolje upozna Amazonija, ali i formulišu preporuke vladama u vezi sa klimatskim promenama koje predstavljaju izazov 21. veka.
