Danas je Svetski dan jabuka, voća koji se u Srbiji gaji na oko 24.000 hektara i čija je prošečna godišnja proizvodnja u poslednje tri godine preko 300.000 tona.
Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s ciljem ukazivanja na zdravstveni značaj tog voća i da bi se demonstrirale mnogobrojne sorte jabuke.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kazao je Tanjugu da se procenjuje da će 2016. rod jabuka u Srbiji biti preko 350.000 tona.
On je naveo da je u prošloj godini, vrednost izvoza jabuka iz Srbije bila preko 100 miliona dolara i da se najviše izvozilo u Rusiju, dok je vrednost izvoza u 2014. bila 76 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, Srbija jabuke najviše uvozi iz Poljske, Italije i Makedonije i u prošloj godini tog voća je uvezla za čak 17 miliona dolara, dok je uvoz jabuka u 2014. bio 7,5 miliona dolara.
Najveće površine pod jabuklama u Srbiji su, kako je istakao Jovanović, u opštinama Subotica, Smedervo, Grocka i Čačak, dok se poslednjih godina intenzivno podižu novi zasadi najviše u Vojvodini, Fruškoj Gori i Šumadiji.
Najveći proizvođači jabuke u Evropi su Poljska, Italija, Francuska i Nemačka, a prema ranijim podacima ukupna proizvodnja tog voća u EU u 2013, bila je blizu 12 miliona tona. Postoji više od 7.000 različitih sorti jabuka.
Povodom Svetskog dana jabuka, kompanija Delta Agrar koja se bavi voćarstvom na 500 hektara, danas će napraviti virtuelnu promociju svog voćnjaka jabuka u Čelarevu koji se prostire na 400 hektara i koji je najveći voćnjak u jugoistočnoj Evropi, kako bi predstavila kako se koristi tehnologija u procesu proizvodnje i skladištenja jabuka.
Kako su Tanjugu kazali u toj kompaniji, prosečni prinosi jabuka u voćnjaku u Čelarevu su preko 70 tona po hektaru, a od njegovog podizanja 2007. pa do danas ubrano je 90 miliona kilograma jabuka, koje su snabdevale tržište Srbije, ali se i izvozile najviše u Rusiju i zemlje EU.
Predstavnik Delta Agrara Zoran Đogić kazao je da toj kompaniji nije cilj da sama uzgaja jabuke, već da kao veliki sistem organizuje proizvodnju velikog broja manjih proizvođača i da im svojom logistikom obezbedi plasman robe na globalnom tržištu.
On je naglasio da je za realizovanje toga potrebno finansijski pomoći male proizvođače, seljake i farmere, jer moderan uzgoj jabuka traži ulaganja koja prosečan proizvođač ne može da priušti.
“Sistem kreditiranja i subvencija pod povoljnim uslovima mogao bi Srbiju učiniti respektabilnim proizvođačem jabuka i time bi se obezbedila egzistencija velikog broja seoskih porodica a samim tim i promena demografske slike, odnosno očuvanje srpskog sela”, istakao je Đogić.
U zapadnoj Srbiji počela je berba jabuka
Inače, u zapadnoj Srbiji počela je berba jabuka koje su ove godine odličnog kvaliteta i ima ih u ogromnim količinama, a za razliku od sorte “greni smit”, koja ima lošu cenu i malo je tražena, sorta “ajdared” je najtraženija i gotovo kompletan rod ogao bi da završi na ruskom tržištu.
Za berbu jabuka kod poznatog voćara i stručnjaka za voćaratvo profesora Sveta Stamenkovića angažuju se spretni berači koji osim brzine imaju i iskustvo u ovom poslu kao i znanje o sortama.
“Zbog ravnomerno raspoređenih padavina kvalitet jabuke zelene sorte greni smit odličnog je kvaliteta, pa je prva klasa 95 odsto roda. Ipak cena i potražnja ove sorte je izuzetno niska”, kaže Stamenković.
Prodajna cena “greni smita” je u otkupu 40 dinara prve klase, a druga klasa je od 28 do 30 dinara.
Od hektara i po pod jabukom u voćnjaku Stamenkovića “greni smit” zastupljen je sa 18 odsto, dok je “ajdared” zasađen na 80 odsto površina pa će dobra cena i potražnja za ovom sortom nadomestiti troškove.
“Ajdared je najtraženija sorta i ima dobru cenu, ne zahteva neke posebne uslove u tehnologiji gajenja tako da u našim uslovima ova sorta daje najbolje rezultate imajući u vidu činjenicu da su u EU odustali od proizvodnje ove sorte i to je šansa da mi prodamo ajdared na ruskom tržistu”, kaže Stamenković.
Danas se, inače, u svetu obeležava Dan jabuke, koja se u Srbiji gaji na oko 24.000 hektara i čija je prošečna godišnja proizvodnja u poslednje tri godine preko 300.000 tona.
