Srbija je, u okviru pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, otvorila Poglavlje 13 koje se tiče ribarstva, što je dobra prilika da se ova oblast zakonski bolje uredi, posebno u delu koji se tiče prometa i distribucije ribe, kao i kontrole kvaliteta ribljih proizvoda na tržištu
Zajednička politika ribarstva Evropske unije obuhvata pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvima, pitanja uređenja tržišta ribljim proizvodima, pitanja strukturne politike, nadzora i kontrole, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu. Politika Evropske unije u oblasti ribarstva reformiše se svakih deset godina, kao odgovor na promene koje se odnose na količinu ribe, kao i na opšte privredne prilike u ribarstvu.
Zajednička politika u oblasti ribarstva postavlja pravila za očuvanje živih vodenih resursa, ograničenje ekološkog uticaja ribarstva i uslove za pristup vodama i resursima.
Zajednička ribarska politika izvorno je bila deo Zajedničke poljoprivredne politike, a izdvajanju u zasebnu politiku doprineli su ulazak u EU zemalja sa znatnim ribarskim flotama i morskim resursima, kao i potreba rešavanja novih specifičnih problema, poput očuvanja resursa ribe.
Podsticaji za unapređenje i očuvanje ribnjaka
Rezultat usklađivanja propisa u Srbiji sa propisima Evropske unije u oblasti ribarstva biće ispunjenost zahteva u pogledu kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, čime će se stvoriti uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvođenje sertifikata o ulovu. Takođe, nakon pristupanja EU biće obezbeđeni i podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacije u oblasti akvakulture.
Iako poglavlje trineast najdetaljnije reguliše morski ribolov, ono se bavi i regulativom koja se onosi na slatkovodni ribolov.
Ljubomir Pejčić izvršni direktor Udruženja ribolovaca Srbije kaže za BBC da je otvaranje Poglavlja 13 jako važno za njegovo udruženje iako se ne odnosi direktno na rekreativne ribolovce.
”Nama indirektno može da pomogne zato što reguliše tržište ribe, nelegalan promet ribe, sertifikate o ulovu i može da podstakne unapređenje i očuvanje ribnjaka”, kaže Pejčić.
Najveći problem u Srbiji je ribokrađa, a tržište ribe je takvo da je moguće bez mnogo prepreka plasirati nelegalno ulovljenu ribu, smatra Pejčić.
Otvaranje Poglavlja 13 vidi kao šansu da se priđe korak bliže rešenju ovog problema.
