Afrička kuga svinja potvrđena je i u Južnobanatskom okrugu, dok je najteža situacija u Mačvi, Sremu i na području beogradske opštine Obrenovac, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, bolest je trenutno registrovana u osam okruga, 13 opština i 61 naseljenom mestu, na ukupno 821 gazdinstvu. Od početka godine uginulo je ili je eutanazirano 33.850 svinja.
Glamočić je ocenio da afrička kuga svinja predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova za domaće svinjarstvo, ali i za zemlje regiona i brojne evropske države. Naglasio je da je dosledna primena biosigurnosnih mera ključna za sprečavanje daljeg širenja virusa.
Tokom obilaska lovišta „Kozara“, koje se nalazi u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, ministar je prisustvovao predstavljanju aktivnosti koje JP „Vojvodinašume“, u saradnji sa veterinarskim, šumarskim i lovnim službama, sprovodi radi suzbijanja bolesti.
Divlje svinje prirodni rezervoar virusa
U lovištu „Kozara“ organizovana je pretraga terena i primenjuju se stroge mere biosigurnosti. Glamočić je naveo da je JP „Vojvodinašume“ odmah postupilo po instrukcijama Uprave za veterinu i Uprave za šume.
„Divlje svinje predstavljaju prirodni rezervoar virusa, zbog čega je stalan nadzor nad njihovom populacijom jedan od ključnih preduslova za zaštitu domaćeg svinjarstva“, rekao je Glamočić.
U ovom lovištu afrička kuga svinja potvrđena je tokom lovne 2025/2026. godine, kada je uginulo više stotina divljih svinja.
Iako je populacijom divljači lakše upravljati u ograđenim lovištima, virus može da se proširi i izvan njih. Zbog toga je, kako je istaknuto, neophodno sprovoditi mere dezinfekcije i biosigurnosti u lovištima i šumama, ali i na farmama i poljoprivrednim gazdinstvima.
Ostaci hrane ne smeju se davati svinjama
Glamočić je poručio da nema razloga za paniku među građanima, jer virus afričke kuge svinja nije opasan za ljude, ali da neodgovorno ponašanje može doprineti njegovom prenošenju.
Posebno je upozorio da se ostaci hrane koji mogu sadržati zaraženo svinjsko meso ne smeju koristiti za ishranu svinja, jer se na taj način virus može ponovo uneti na gazdinstvo.
Direktor JP „Vojvodinašume“ Roland Kokai rekao je da se na područjima na kojima zaraza još nije potvrđena primenjuju preventivne mere, dok su u zaraženim i ugroženim lovištima i šumama uvedena najstroža ograničenja.
Na tim područjima zabranjeni su okupljanje ljudi, ispaša domaćih životinja i sakupljanje šumskih plodova, dok je ulazak u lovišta dozvoljen samo službenim licima.
Građani koji pronađu uginulu divlju svinju treba o tome odmah da obaveste nadležnu veterinarsku inspekciju i da životinju ne dodiruju, poručio je Kokai.
Poštovanje postavljene signalizacije, privremenih ograničenja i mera biosigurnosti, kako je istaknuto, neophodno je radi zaštite divljači, šuma i domaće proizvodnje svinja.
