Poljoprivredno okruženje se menja brže nego ikada pre. Politika nameće nova pravila a tržište postaje sve globalnije i zahtevnije. Zato je važno da poljoprivrednici i svi učesnici u tržišnom lancu prate promene i donose adekvatne poslovne strategije i sprovode ih u delo. Uloga države je da im u tome pomogne – dobrim zakonima i jasnim pravilama istim za sve ali i direktnom podrškom koja ima za cilj da pripremi sektor za utakmicu na domaćem i globalnom tržištu, zaključak je panel diskusije ”Novo okruženje+Novi ljudi = Nova poljoprivredna politika na putu ka EU” održane 15. septembra u Privrednoj komori Srbije.

Na panelu, koji je organizovao Klub Alpbah Beograd u saradnji sa PKS i konsultanskom kompanijom SEEDEV, pored ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Vuka Radojevića, kooridanatora za poljoprivredu u PKS Aleksandra Bogunovića i Miloslava Ostojića, poljoprivrednika iz Sivca, specijalni gost bio je Franc Fišler, bivši evropski komesar za poljoprivredu i najhrabriji reformator Zajedničke agrarne politike EU.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio je danas da tom resoru predstoji veliki posao kako bi se ojačao i da u tom smislu postoje tri prioriteta: unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava, malih i srednjih preduzeća i podrška prerađivačkoj industriji; donošenje mera koje se tiču kontrole kvaliteta i osposobljavanje institucija.

Prema njegovim rečima, najpre je neophodno da se postavi temelj – osposobe institucije, a onda će doći rezultati. ”Ne merimo kada će doći rezultati, da li za godinu dve tri, ali moramo najpre da postavimo temelje za institucije. Već u budžetu za 2017. videćete razliku, i to će biti mera naše odlučnosti za naš poduhvat“, rekao je Nedimović.

Kako je rekao, imamo populaciju poljoprivrednika koji bez subvenicja ne bi mogli da postoje, ali i dodao da mora da se postavi distanca i granica i da se vidi kome je šta neophodno.

”Moramo da vidimo gde bi trebalo da idu subvencije kako bismo povećali konkurentost. Lakše je obezbediti samo direktna plaćanja ali nećemo da uspavamo poljoprivredni sektor. Državu doživljavam kao instituciju koja bi trebalo da omogući da tržište funkcioniše“, rekao je Nedimović.

On je poručio da, ako postoje subvencije koje niko ne kontroliše, to se pretvara u anarhiju i tu nema države. ”Imamo Upravu za agrarna plaćanja koja nije još akreditovana, a to je neophodno, jer će i ona biti stub države u oblasti agrarne politike, i mora da bude prioritet“, rekao je on.

Za razliku od nacionalnog agrarnog budžeta, 100 dosto budžeta Vojvodine odvaja se za ruralni razvoj, tj. za investicije. Prema rečima Vuka Radojevića, pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, taj način podrške dobro funkcioniše i daje dobre efekte.

Neophodan kontinuitet u sprovođenju mera

Koordinator za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbie Aleksandar Bogunović izjavio je da će Komora podržati da se poljoprivreda ojača i da se obezbedi dugoročni razvoj te grane.

On je skrenuo pažnju da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije imala kontinuitet ni u jednoj jedinoj poljoprivrednoj meri, a to je, kako je istako, veliki problem.

”Morate neku meru sprovoditi duži period da biste imali evaluaciju i korekciju. A mi nismo zvanično ni sprovodili politiku ruralnog razvoja niti smo je promovisali”, rekao je Bogunović.

Podržati čitav tržišni lanac 

Bivši evropski komesar za poljoprivredu i predsednik Evrospkog foruma Alpbah Franc Fišler rekao je da je Evropska unija takođe počela sa proizvodima koji su jednostavniji i da je bilo problema u izvoznom sektoru i na unutrašnjem tržištu.

I sistem je, kako je naveo, bio takav da su imućniji farmeri imali više podrške nego oni siromašni. Naredni korak je, rekao je on, bio je da se podrži, ne samo osnovna proizvodnja, nego čitav tržišni lanac.

”Ono što je potrebno jeste da prvo mislite na podsticaje koji pomažu da tržište radi bolje, što bi obuhvatilo ceo tržišni lanac. Ne možete da kompezujete gubitak na tržištu direktnim plaćanjima. Važan je izvoz ali je još važnije domaće tržište. Domaći proizvodi moraju da budu konkurentni uvoznim”, rekao je Fišler. On je dodao da su u tom smislu podrška inovacijama, investicije u novu opremu, modernizacija poljoprivredne i prerađivačke industrije, podrška organizovanju proizvođača u kooperacije i edukacija neohodni. Takođe, kako kaže, treba redukovati rizik od velikih promena posle svakog novog ministra u vladi. Neophodni su i dugoročniji ugovori sa farmerima na koji oni mogu da se oslone, dodaje Fišler.

Između formiranja institucija i subvencija poljoprivrednik Mile Ostojić iz Sivca bira institucije. ”Važnije da imamo dobru laboratoriju koja proverava digestiju šećerne repe, da nas šećerane ne bi varale, nego da imamo 4.000 dinara po hektaru. Korumpirana laboratorija nas više košta”, kaže Ostojić.

Dualizam u poljoprivredi Srbije

Ivana Dulić Marković, konsultant SEEDEV-a i bivša ministarka poljoprivrede u vreme kada su sprovedene značajne reforme u poljoprivredi Srbije, na pitanje kako gleda na današnju situaciju u agrarnom sektoru kaže da treba da sagledamo realne činjenice da je naša poljoprivreda mnogo konkurentnija nego što je bila pre deset godina.

”Imamo 25.000 izuzetnih poljoprivrednika u Vojvodini i možda još i više u centralnoj Srbiji, ali sa druge strane se desio taj dualizam da je onima kojima je bilo loše možda danas još i lošije.

Iako se često u javnosti pominje pojam ”malo gazdinstvo”, Dulić Marković kaže da nema definicije malog gazdinstva. Prema njenim rečima, gazdinstvo koje ima dva hektara pod plastenicima je veliko, vredno gazdinstvo. – Pitanje je pre svega koliko pomoći dobrima, ili se stalno baviti lošima.

Komentarišući novog ministra poljoprivrede, Dulić Marković kaže da novi ljudi donose promene. ”Pitanje je prvo okruženja u Vladi da prihvati promene ministra a zatim i celog društva da ih sprovede u delo”, zaključuje ona.

agronews