Iako se čini da iz dana u dan srpska poljoprivreda napreduje, prema mišljenju profesorke Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalije Bogdanov, agrarna politika koja se sprovodi u našoj zemlji, u ovom momentu, nema jasan pravac
“Već duži niz godina agrarna politika pokazuje lutanja u pogledu strateških pravaca i mera podrške kojima se nastoji da se oni ostvare. Strateški dokumenti koji regulišu agrarnu politiku se ne poštuju. Politika se ne realizuje u skladu sa njima”, smatra Bogdanov.
Srbiji, kaže, u tom smislu, nedostaju jasne “trase” za pojedine elemente te politike da bi korisnici tih mera, odnosno poljoprivrednici, znali šta mogu da očekuju. To je posebno važno u sektoru agrara jer, prema njenom mišljenju, bilo kakva odstupanja mogu imati snažne efekte. “Efekti nekih mera ne mogu se videti odmah ili u skorijem periodu, već je ponekad potrebno da prođe nekoliko godina kako bi bili uočljivi. Ako svake godine menjate, bilo dostupne mere, bilo iznose podsticaja, onda to sigurno ne šalje jasnu poruku i stvara jedan proizvodni i ekonomski ambijent, koji apsolutno nije naklonjen rastu i razvoju.”
Ukazuje da agrarni budžet iz godine u godinu raste, ali smatra da ogroman deo tih sredstava odlazi na zaostala plaćanja, te da tu nastaje i problem.
Ni visine subvencija nisu prilagođene potrebama malih i srednjih preduzeća. “Lepeza tih mera podrške jeste velika. Ali, najveći deo novca ide u direktna plaćanja po hektaru, grlu i tako dalje. Ta plaćanja su sa jedne strane niska, a sa druge strane ograničena na gazdinstva veličine 20 ha. To je malo da pokriju proizvodne troškove. Nemamo utisak da je ambijent za razvoj gazdinstava male i srednje veličine posebno u fokusu.”
Koncept održivog razvoja
A da bi poljoprivreda bila održiva smatra da mora da postoji koncept održivog razvoja koji se sastoji od tri konstitutivna elementa – ekonomske, ekološke i socijalne održivosti.
“Tu je obično akcenat na ekološkim aspektima gde se insistira na potrebi održivog korišćenja resursa. Ipak, jednako važne su i ekonomska održivost koja se odnosi na to da je potrebno kreirati ambijent kojim će se obezbediti da dohodak poljoprivrednih proizvođača bude stabilan ili da bude konkurentan dohotcima u drugim sektorima.”
A kada je u pitanju socijalna komponenta, kaže da se ona odnosi na, pre svega, potrebu održavanja vitalnosti socijalnih zajednica, mlade poljoprivrednike i njihove porodice, na problem siromaštva u ruralnim sredinama i probleme u vezi sa kvalitetom života u ruralnim sredinama.
“Tu mislim na stvaranje prilika za generacijsku obnovu i to se u novom programskom periodu stavlja u sam vrh evropske agende u poljoprivredi. Ovo pitanje se aktuelizuje, kao i druge dimenzije u vezi sa socijalnim apsektom ruralnog razvoja”, ukazuje naša sagovornica.
Budućnost ruralnih domaćinstava u Srbiji
Govoreći o budućnosti ruralnih domaćinstava u Srbiji, navodi da su, po tom pitanju, po pravili u fokusu demografske promene u poljoprivredi i na selu, koje da nisu ohrabrujuće ni u našoj zemlji ni u inostranstvu.
“To je posledica razvoja i migracija. Imamo problem sa budućom radnom snagom na selu, a iz toga proizilaze i ekološki izazovi. Kao posledica migracija javlja se problem održivog upravljanja prirodnim resursima i njihovog održanja u dobroj proizvodnoj formi. To se, pre svega, odnosi na napušteno obradivo zemljište i šume.”
Zaključuje da bi promene u agrarnoj politici trebalo da idu u pravcu investiranja u logističku podršku proizvođačima, za boji pristup tržištu, u opremu, objekte, znanje, nove tehnologije.
“Nedostaju nam i firme, mala i srednja preduzeća u IT sektoru, u sektoru trgovine, usluga, savetodavstva i tako dalje, koje bi tim proizvođačima u selima i ruralnim sredinama bile na usluzi”, navodi Bogdanov i napominje da je velika odgovornost ne samo na državi, već i na lokalnim samoupravama.
Agroklub
