Državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine Dragovan Milićević izjavio je da će agrarni budžet za 2014. godinu biti, najverovatnije, na nivou ovogodišnjih 47 milijardi dinara. On je ocenio da država ne može da izdvoji više sredstava za subvencije u poljoprivredi zbog ukupne ekonomske situacije u zemlji.
“Agrarni budžet je mali u odnosu na potrebe domaće poljoprivredne proizvodnje i on je definisan prema trenutnim mogućnostima republičkog buyeta za narednu godinu i odraz je stanja javnih finansija naše zemlje”, objasnio je Milićević i dodao da su moguća neznatna korigovanja agrarnog budžeta, kada se bude raspravljalo o Predlogu zakona o budžetu za 2014. godinu u Skupštini Srbije. Prema njegovim rečima, takva situacija sa agrarnim budžetom bila je prošle i ove godine, a nažalost, moguće je da će se ona nastaviti i nekoliko narednih godina.
“Nismo bogata država da možemo znatno da stimulišemo poljoprivrednu proizvodnju”, ocenio je državni sektretar spoljne i unutrašnje trgovine, napominjući da će se u narednoj, kao i ovoj godini regresirati proizvodnja mleka, goriva za setvu, nabavku đubriva..
Štednja i stanje u javnim finansijama biće veliki ograničavajući faktor za subvencije u poljoprivredi i Srbija će u 2014. godini imati i dalje relativno skupu proizvodnju u agraru, ocenio je Milićević i predočio da razvijene zemlje, koji su i veliki izvoznici poljorivrednih i prehrambenih artikala, smanjuju proizvodnju, iako daju mnogo veće subvencije svojim ratarima i stočarima.
Milićević je objasnio da je problem u tome što se najveći deo svetske proizvodnje u agraru odnosi na bazne produkte (pšenica, kukuruz, soja…), koji su i berzanski artikli, a njihovu cenu određuje tržište, tako da svetske cene poljoprivrednih proizvoda utiču i na kretanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.
Državni sekretar je naveo da je u proteklih 30 godina prosečna cena kukuruza na svetskim berzama bila oko 162 dolara po toni, tako da Srbija ne može da bude konkurentna jer je proizvodna cena domaćeg kukuruza na nivou te cene, a da nema subvencija, domaći proizvođači bi bili u situaciji da izvoze tu žitaricu bez zarade.
Milićević smatra da Srbija ne bi trebalo da izvozi bazne poljoprivredne proizvode u sirovom stanju, već da ih preradi i kao prehrambene arikle izveze po daleko većoj ceni, što bi moglo i da donekle popravi spoljno-trgovinski bilans zemlje.
Dnevnik
