Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu, iako i dalje među najvećima do sada, otvara pitanje da li su planirana izdvajanja dovoljna ne samo za očuvanje tekuće proizvodnje, već i za dugoročni razvoj domaće poljoprivrede. Smanjenje ukupnog iznosa, uz snažan oslonac na subvencije i ograničena sredstva za kapitalne projekte, izazvalo je različite reakcije političara, stručne javnosti i samih proizvođača
Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je za 2,2 milijarde manje nego ove godine, kada je za poljoprivredu bilo opredeljeno 149,7 milijardi dinara, odnosno 7,5 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Udeo agrara u budžetu za narednu godinu iznosiće 7,1 odsto, što je izazvalo podeljene reakcije u javnosti.
Dok deo opozicije ocenjuje da su izdvajanja nedovoljna i da bi agrarni budžet morao da iznosi najmanje 10 odsto ukupnih prihoda države, ministar finansija Siniša Mali podsetio je da je 2012. godine budžet za poljoprivredu iznosio svega 40 milijardi dinara, gotovo tri puta manje nego danas, što, prema njegovim rečima, pokazuje značajan rast ulaganja u agrar.
Stručna javnost uglavnom pozdravlja činjenicu da je najveći deo sredstava namenjen subvencijama, koje su nužne za opstanak velikog broja proizvođača, ali istovremeno upozorava da je razvojni deo budžeta i dalje nedovoljan za ozbiljnije kapitalne projekte i dugoročno jačanje konkurentnosti poljoprivrede.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će za direktne podsticaje biti izdvojeno 116 milijardi dinara, što čini više od 54 odsto svih subvencija koje država isplaćuje. On je istakao da bez jake poljoprivrede nema ni razvijene države, te da se ulaganja u agrar nastavljaju i u narednom periodu.
Prema podacima Ministarstva finansija, za direktna plaćanja planirano je 89,1 milijarda dinara, uključujući premije za mleko i podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju. Iz IPARD programa biće dostupno 6,2 milijarde dinara, dok su u budžetu zadržani i podsticaji od 18.000 dinara po hektaru, kao i do 17.000 dinara za sertifikovano seme.
Ekonomista Aleksandar Stevanović pak ističe da je, s obzirom na nivo BDP-a, u našoj zemlji poljoprivredni budžet za 2026. godinu formiran optimalno.
”Ne može se konstatovati da su u ovom trenutku mogla da budu izdvojena veća sredstva za agrar. Jednostavno, treba uzeti u obzir i to da je cena poljoprivrednog zemljišta kod nas znatno manja nego u razvijenim zemljama Evrope. Cena radnog sata, istina, jeste porasla, ali je radna snaga i dalje znatno jeftinija nego u razvijenim zemljama. Kada se sve to sagleda, dolazi se do logičnog zaključka da nije realno očekivati da agrarni budžet za sledeću godinu bude veći“, kaže Stevanović.
Sa druge strane, i on smatra da bi državne podsticaje poljoprivrednicima trebalo dodeljivati na potpuno drugačiji način nego što je to sada slučaj.
”Prvo što bi bilo nužno uraditi je razdvajanje onog što formalno slovi za podsticaj za proizvodnju, a u praksi je ništa drugo do socijalna pomoć za siromašna seoska domaćinstva. Naravno, ona bi pomoć i dalje trebalo da dobijaju, ali bi ta davanja onda trebalo nazvati pravim imenom, a to je socijalna pomoć. Takođe, treba reći i to da subvencije nisu nužne baš svim poljoprivrednicima u zemlji. Primera radi, oni koji sade maline u principu dobro zarađuju i ne vidim razlog da dobijaju podsticaje. Oni pak koji se bave stočarstvom su objektivno u problemima i njima bi shodno tome subvencije trebalo odobravati“, ističe Stevanović.
