U zemlji IT-a i hrane, kako se Srbija često prepoznaje, očekivalo bi se da je interesovanje za poljoprivrednu struku bar jednako onom koje vlada za IT, ali nije – daleko je manje

Zato je nedavno osnovan Centar za razvoj karijere Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ovih dana otišao korak dalje u promociji agronomske struke. Za program “Agrif ambasadora” prijavilo se više od pedeset studenata, a odabrano je trideset troje.

“Osim studenata na osnovnim studijama prijavili su se i sa mastera i doktorskih, tako da ih ima svih mogućih i moći će lepo da se povežu i da uče jedni od drugih”, kaže Anđela Marčetić, koordinatorka programa “Agrif ambasador”.

Ambasadorske dužnosti biće usmerene na promociju i poboljšanje studentske prakse na ovom fakultetu, veće povezivanje sa privredom na jednoj i naučnoistraživačkim radom na drugoj strani. Najvažnije je, ističu, promeniti imidž koji Poljoprivredni fakultet u javnosti dugo ima.

“Roditelji vaspitavaju decu uglavnom da je poljoprivreda samo ‘uzmi motiku i kopaj’, a ne znaju kako to zapravo izgleda i koliku širinu daje ovaj fakultet. Što se tiče mlađih generacija ne znam šta će se desiti, ali zato smo mi tu, da menjamo sliku”, smatra Darko Gligorijević, student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

“Preporučila bih studentima da upišu Poljoprivredni fakultet, jer smatram da je agrarni sektor priča budućnosti i da smo na dobrom putu ako se svi zajedno potrudimo”, navodi Milena Gačić, master na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Na fitomedicini, agroekonomiji i prehrambenoj tehnologiji upisna mesta su uglavnom popunjena. Sa nestankom velikih kombinata, sve je manje inženjera ratarstva i stočarstva. Nešto je bolje brojčano stanje na voćarskom smeru.

Sa stanovišta nauke – činjenica je da najviše dostignuća poslednjih godina dolazi upravo iz oblasti poljoprivrede.

RTS