Dok su u Evropskoj uniji agroekološke mere ključni deo politike održive poljoprivrede i zaštite životne sredine, u Srbiji se taj pojam retko može naći u dokumentima koji uređuju agrar. Ne može se reći da se u Srbiji agroekološke mere ne primenjuju, budući da predstavljaju skup praksi i politika usmerenih ka očuvanju zemljišta, biodiverziteta i klimatske otpornosti, ali ih ne prepoznaju ni zakoni ni pravilnici, niti se pominju u nacrtu Strategije poljoprivrede za period 2025–2034.

Kako su postale deo politike EU

Formalno, agroekološke mere, odnosno ekološke i agroekološke prakse, u politike subvencija Evropske unije ušle su krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Tada su sistemski počele da se primenjuju kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) Evropske unije. Razvijane su postepeno – od inicijativa za očuvanje zemljišta do obaveznih praksi ”greeninga“ i strategija za smanjenje upotrebe pesticida i fosilnih resursa kakve danas postoje.

Ako pogledamo tri decenije unazad, jasno je da je Evropa ovom pitanju posvećivala veliku pažnju. Već 1992. godine, reformom ZPP, uvedeni su ekološki principi, što se smatra početkom integracije zaštite životne sredine u krovni evropski agrarni dokument, s fokusom na očuvanje zemljišta i prirodnih resursa. Agendom 2000 uvedene su subvencije za poljoprivrednike koji primenjuju ekološke ili održive prakse, dok je 2003. godine, kroz mere ruralnog razvoja i ekološke prakse, EU formalno počela da podržava organske i agroekološke metode.

Veliki akcenat stavljen je na edukaciju, a finansijski stimulansi za poljoprivrednike su kontinuirano povećavani. Reforma ZPP iz 2013. godine, poznata kao ”Greening“, uvela je obavezne agroekološke prakse kao uslov za direktna plaćanja – diverzifikaciju useva, očuvanje trajnih travnjaka i ekološki značajne površine. Dve godine kasnije usvojena je strategija ”Od njive do trpeze“, usmerena na smanjenje pesticida, održivu proizvodnju hrane i očuvanje zemljišta. Usledio je Zeleni dogovor EU, a zatim i reforma ZPP za period 2023–2027, koja dodatno usklađuje direktna plaćanja sa agroekološkim ciljevima.

Značajna izdvajanja iz agrarnog budžeta EU

Decenijama unazad u EU agroekologija predstavlja pravilo i sistemsku politiku, a ne izuzetak. U novom programskom periodu 2023–2027 uvedene su eko-šeme, kojima se poljoprivrednicima plaća primena praksi korisnih za zemljište, vodu, klimu i biodiverzitet. Zemlje članice EU obavezne su da najmanje 25 odsto budžeta za direktna plaćanja izdvoje upravo za ove dobrovoljne mere.

Austrija, Rumunija i Portugalija alocirale su oko 60 odsto sredstava iz budžeta za ruralni razvoj na ekološke i klimatske ciljeve, uključujući agroekološke mere. Mađarska izdvaja čak 38 odsto ruralnog budžeta za organsku poljoprivredu, Holandija oko 32 odsto agrarnog budžeta planira za ekološke šeme, dok Češka za njih izdvaja oko 30 odsto.

Iznosi koje poljoprivrednici dobijaju po hektaru nisu jedinstveni, jer zavise od tipa i intenziteta mere koju farmer odabere. Na primeru Poljske, koja ima oko 1,2 miliona poljoprivrednih gazdinstava i više od 200 različitih podsticaja, za mešanje stajnjaka na njivi u roku od 12 sati isplaćuje se 89,44 evra po hektaru, za primenu tečnog stajnjaka bez raspršivanja 65,39 evra, za održavanje međupoljskih zasada 560,45 evra, dok se za zimske pokrovne kulture dobija 176,63 evra po hektaru.

U Hrvatskoj je, prema pravilniku o sprovođenju direktne podrške poljoprivredi i IAKS mera za 2024. godinu, osnovni iznos podrške za eko-šeme iznosio 85,42 evra po hektaru, uz mogućnost odstupanja od 20 odsto u zavisnosti od mere i načina primene.

Hrvatska je usvojila i Nacionalni akcioni plan razvoja ekološke poljoprivrede za period 2023–2030, koji polazi od jasne ocene da je dosadašnji model intenzivne poljoprivrede doveo do degradacije tla, gubitka staništa i smanjenja biodiverziteta. Za razliku od ranijih politika usmerenih prvenstveno na primarnu proizvodnju, ovaj dokument ekološku poljoprivredu sagledava kroz ceo lanac vrednosti – od proizvodnje i prerade do tržišta i potrošnje.

Šta podrazumevaju agroekološke mere

Agroekološke mere su kompleksne i obuhvataju različite prakse sa zajedničkim ciljem – očuvanje prirodnih resursa i proizvodnju zdrave hrane. Jedna od njih je organska poljoprivreda, odnosno proizvodnja hrane bez upotrebe sintetičkih pesticida i mineralnih đubriva.

U ovu grupu spadaju i mere očuvanja pejzaža i ekološki značajnih površina, kao što su zaštitni pojasevi, livade, šume i koridori za divlje životinje. Plodored, kao praksa uzastopnog gajenja različitih useva na istoj parceli, doprinosi očuvanju zdravlja zemljišta i smanjenju pojave bolesti, štetočina i korova.

Među agroekološkim merama nalaze se i zemljišne prakse koje štede vodu i energiju, poput minimalne obrade tla, pokrivača zemljišta i precizne poljoprivrede. One obuhvataju i zaštitu šuma, vlažnih staništa i linearnih pejzažnih elemenata, poput živica, s ciljem poboljšanja uslova za život divlje flore i faune, kao i očuvanje autohtonih biljnih sorti i rasa domaćih životinja.

IPARD – prvi korak ka sistemskom uvođenju mera u Srbiji

Pre 15 godina u Srbiji je izrađen „Agroekološki program za Srbiju“, koji je mogao da posluži kao osnova za dalji razvoj politike u ovoj oblasti. Na nešto šira vrata agroekološke mere u Srbiju ulaze kroz IPARD program. Srbija je IPARD počela da koristi krajem 2017. godine, raspisivanjem prvog javnog poziva. Nakon IPARD II programa, od prošle godine primenjuje se IPARD III.

Agroekološke mere trebalo je da budu akreditovane još u okviru IPARD II, kroz Meru 4 – agroekološko-klimatske mere i organsku proizvodnju, ali se to do sada nije dogodilo. Prema najavama Ministarstva poljoprivrede, Mera 4 trebalo bi da dobije akreditaciju tokom ove godine. Ona će obuhvatiti četiri operacije: plodored na obradivim površinama, zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima, uspostavljanje i održavanje polinatorskih traka, kao i održivo upravljanje livadama i pašnjacima.

Mera 4 doneće i novinu u IPARD programu – podsticaji će se isplaćivati po hektaru, uz stopostotnu isplatu iz IPARD budžeta, gde će učešće EU iznositi 85 odsto, a Republike Srbije 15 odsto. Namenjena je korisnicima koji dobrovoljno prihvate obavezu da se najmanje pet godina pridržavaju agroekološko-klimatskih zahteva.

Pravo na podsticaje imaće fizička lica – nosioci poljoprivrednih gazdinstava, pravna lica i preduzetnici sa registrovanim gazdinstvima. Kako navodi onlajn časopis „IPARD na dlanu“, korisnici će morati da primenjuju prakse koje prevazilaze takozvanu „polaznu osnovu“, odnosno zahteve višestruke usklađenosti. Ipak, ovi zahtevi u Republici Srbiji još uvek nisu uspostavljeni u skladu sa evropskim zakonodavstvom.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta ”Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“. Projekat se realizuje u okviru programa ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.