Svedoci smo da cena povrća izuzetno osciluje iz godine u godinu. Pre svega zbog neorganizovanosti povrtara ali i (ne)činjenja države. Lazar Đukić, povrtar iz Gospođinaca, kaže da ne može sve da se prepusti liberalizovanom tržištu, a smatra da se proizvodnja povrća može lako urediti
Evo njegovog predloga: “država treba da popiše sve količine povrća koje se prodaju preko računa. Beznačajno je što se proda na pijaci i nakupcima. Evo recimo, u ovom regionu, oko 40 km u krug, zna se koliko ima luka, krompira, kupusa. Trebalo bi da se napravi tipsko skladište po uzoru na Italiju. U Italiji 1.400 ljudi učestvuje u jednoj kooperativi. Proizvedu 1.500 vagona luka. Niko nije prevelik proizvođač. To sam video u Poljskoj. Većina ima od hektara do tri hektara luka. Ako to ne uradimo, izgubićemo korak sa razvijenim svetom.”
Dodaje da kod nas ima dobrih primera. Hladnjače u Slankamenu, Tavankutu, Paliću to potvrđuju. Kako domaćin kaže, fudbalski klub Barselona je veliki baš iz razloga što je u vlasništvu navijača 100 odsto.
Za brigu o 300 hektara povrća Đukiću je potrebno da obezbedi puno radnika. Postojeća regulativa mu zadaje puno glavobolje. Kaže da je o tome razgovarao i sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.
“Borim se da radim u legalnim tokovima. Ali sam za državu – nelegalan. Plaćam dobit 15%. Skidam novac sa računa da platim radnike, a Mađar plati dobit 10% i on je legalan. Kod njih sezonci dođu ujutro na posao i oni samo pošalju mejl u opštinu sa njihovim imenima za taj dan i sve je legalno. A kod mene dođe njih 200 i dovoljno da sa petoro nemamo ugovore – mi smo nelegalni. U Nemačkoj sezonski radnik nema radni staž, ali ima zdavstveno i socijalno osiguranje ako mu se nešto desi. Kod nas je dnevnica 1.700 dinara i platim 15% državi 220-230 dinara i ja sam nelegalan. A Mađar plati jedan evro i on je legalan. Ministru sam predložio tzv. mađarski model, pa ćemo videti da li će biti prihvaćeno”, objašnjava Đukić.
Ponašati se domaćinski
On procenjuje da će i ova godina biti problematična za povrtare. Prošle godine je suša desetkovala useve, a prema njemu ove godine već ima problema u tržišnim odnosima.
“Stiže nam krompir iz Francuske po devet centi. Mi jednostavno ne možemo tako jeftino proizvesti. Oni mogu, pošto imaju od 500 do 1.000 evra subvencija po hektaru. Domaćinski je ne kupovati kada nečeg ima na tržištu. Kod nas je uvoznički lobi jak, a izvoznički slab. Problem su neorganizovani proizvođači”, smatra Đukić.
