Uz pomoć AgroLife web i mobilne aplikacije proizvođači na klik dolaze do informacija kada je vreme za izlazak na njivu, navodnjavanje i đubrenje, zaštitu od štetočina i druge agrotehničke mere
Da nove tehnologije mogu da budu veoma korisne u trci za povećanje prinosa, u prethodnih godinu dana mogli su da se uvere poljoprivrednici iz Sombora, Vrbasa, Inđije, Bačke Topole i Subotice. Uz pomoć AgroLife web i mobilne aplikacije, koje mesečno beleže između 2.800 i 3.300 jedinstvenih pregleda, i 50 najmodernijih meteo-stanica, proizvođači su na klik dolazili do informacija kada je vreme za izlazak na njivu, navodnjavanje i đubrenje, zaštitu od štetočina i druge agrotehničke mere.
Odabrani pilot gradovi i opštine dobili su meteo-stanice na korišćenje u okviru projekta ”Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode GIZ, NALED i kompanija Telegroup. Na njihovoj teritoriji registrovano je oko 25.000 gazdinstava, u okviru kojih je 1.500 zakupaca zemljišta u javnoj svojini, navodi se na portalu naled.rs.
Podaci sa aplikacije pokazuju da su ih najviše zanimale informacije o količini padavina, vlažnosti zemljišta, ishrani biljaka, pristupačnosti terena, obradi tla i vremenskim okvirima za prskanje i setvu. ”Putem meteo-stanica, koje su uvezane sa AgroLife platformom, mesečno se obradi oko 324.000 podataka o svim parametrima važnim za uzgoj različitih kultura. Ovi uređaji ne samo da prate podatke u realnom vremenu na teritoriji opštine, već pokazuju i preciznu prognozu na pojedinačnim delovima parcela. Aplikacija obrađuje informacije koje dolaze od meteo-stanica i izdaje jasne instrukcije kada je pogodan dan za njivu. Aplikacija upravlja i rizicima od pojave 68 najzastupljenijih vrsta bolesti i štetočina i na taj način poljoprivrednici mogu preventivno da deluju kako bi sprečili uništvanje ploda”, kaže Diana Gligorijević, suvlasnica kompanije TeleGroup.
AgroLife aplikacija je dostupna na Google Play prodavnici i besplatna je u osnovnoj verziji, a osim podrške poljoprivrednicima, ima i širi značaj jer će se sve prikupljene informacije koristiti u istraživačke svrhe kako bi se unapredila efikasnost proizvodnje u celoj Srbiji.
Praksa je pokazala da ni korisnici državnog zemljišta ni lokalne samouprave koje njime upravljaju nemaju dovoljno informacija o stanju parcela koje se nalaze u zakupu, što dovodi do nepravilne dalje obrade i opadanja kvaliteta tog zemljišta koje zauzima površinu od 515.000 hektara. Zato je projekat ”Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ pokrenut sa ciljem da se sve što se ranije upisivalo i gubilo kroz knjige polja, sada unosi putem aplikacije, koja sve podatke čuva i za narednog zakupca.
