Dok Evropa ubrzava zelenu tranziciju, jedno inovativno rešenje nudi odgovor na večitu dilemu – da li na njivi gajiti hranu ili proizvoditi energiju
Trka za dekarbonizacijom energetskih sistema širom Evrope sve češće se suočava sa dva ozbiljna ograničenja – nedostatkom dostupnog zemljišta i sporim birokratskim procedurama za izdavanje dozvola. Upravo tu na scenu stupa agrosolar, model koji kombinuje proizvodnju solarne energije i poljoprivrednu aktivnost na istoj parceli, i koji mnogi stručnjaci vide kao jedno od ključnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije bez žrtvovanja obradivog zemljišta.
Dva prihoda, jedna parcela
Princip je naizgled jednostavan: solarni paneli postavljaju se na povišene konstrukcije, na dovoljnom razmaku da ispod njih poljoprivredna proizvodnja može da se odvija nesmetano. Za farmere to znači dodatni, stabilan izvor prihoda – pored onoga što zemlja ionako daje. Za energetski sistem, to su novi kapaciteti bez potrebe za zauzimanjem novih površina.
Prema istraživanju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, postavljanje agrosolarnih sistema na svega oko jedan odsto evropskog poljoprivrednog zemljišta godišnje bi moglo da proizvede stotine teravat-sati električne energije. Ukupni teoretski potencijal meri se stotinama gigavata solarnih kapaciteta širom EU – cifre koje jasno govore o razmerama prilike koja stoji pred evropskim kreatorima politika.
A potražnja raste. Elektrifikacija saobraćaja, grejanja i industrije u narednim decenijama dramatično će povećati potrebu za strujom. Solarna energija mora biti stub tog sistema – i agrosolar je jedan od načina da se do potrebnih kapaciteta dođe bez socijalnih i prostornih konflikata koji prate klasične solarne farme.
Dozvole kao usko grlo
Uprkos obećavajućim rezultatima, agrosolar se još uvek sporo širi. Jedan od ključnih razloga leže u administrativnim preprekama. Procedure za izdavanje dozvola su u većini evropskih zemalja dugotrajne, nepredvidive i nedovoljno prilagođene specifičnostima kombinirane namene zemljišta.
Iskustva iz Češke, gde su u poslednjih nekoliko godina preduzeti konkretni koraci ka ubrzavanju dozvola za projekte obnovljive energije, pokazuju da jasne i unapred definisane smernice – o dizajnu sistema, pravilima korišćenja zemljišta i tehničkim standardima – mogu značajno skratiti put od ideje do puštanja postrojenja u rad. Taj model vredi razmotriti i u regionu.
Tri koraka ka široj primeni
Stručnjaci koji se bave ovom temom slažu se oko tri prioriteta bez kojih agrosolar neće dostići svoj puni potencijal.
Brže i predvidivije dozvole. Investitori i farmeri moraju znati šta ih čeka pre nego što krenu u projekat. Harmonizovane procedure na nivou EU, uz jasne nacionalne smernice, preduslov su za ubrzanje razvoja.
Više istraživanja i pilot-projekata. Podaci o uticaju agrosolarnih sistema na prinose, biodiverzitet i ekonomsku isplativost za različite kulture i klimatske zone još uvek su oskudni. Demonstracioni projekti su neophodan korak ka politikama zasnovanim na dokazima.
Razmena znanja i iskustava. Inovativna rešenja se razvijaju neravnomerno po Evropi, a dobra praksa suviše sporo putuje između zemalja. Platforme poput Evropske nedelje održive energije (EUSEW) imaju važnu ulogu u premošćavanju tog jaza.
Više od tehnologije
Agrosolar nije samo još jedna tehnička inovacija u portfoliju zelene tranzicije. On nudi konkretan odgovor na pitanje koje muči planere i farmere podjednako: kako istovremeno hraniti kontinent i napajati ga čistom energijom, a da pri tom ni jedno ni drugo ne bude ugroženo.
Za ruralne ekonomije, koje su često prve na udaru klimatskih promena i poslednje u liniji investicija, agrosolar može biti i ekonomski stabilizator. Diversifikacija prihoda, veća otpornost na sušu i temperaturne oscilacije, novi lokalni poslovi – sve su to efekti koji prevazilaze striktno energetsku računicu.
Evropa ima postavljene ambiciozne klimatske ciljeve. Agrosolar nije magično rešenje, ali jeste jedno od onih retkih koje istovremeno odgovara na energetska, prehrambena i ruralna pitanja. Vreme je da dobije odgovarajuće mesto u nacionalnim strategijama – uključujući i srpsku.
Tekst je nastao na osnovu analize evropskih iskustava u razvoju agrosolarnih sistema i ubrzavanju procedura za izdavanje dozvola za obnovljive izvore energije.
