I ove godine proizvodi iz Srbije vraćani su sa granica Evropske unije zbog prisustva nedozvoljenih količina pesticida i drugih zabranjenih supstanci. Kako upozoravaju stručnjaci, problem nije samo u izvozu, već i u tome što deo tih proizvoda može završiti u domaćoj maloprodaji

Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, ističe za Biznis.rs da se sredstva za tretiranje voća i povrća u Srbiji kupuju bez ikakvih ograničenja. ”Svako može da uđe u poljoprivrednu apoteku i kupi šta želi, iako je u uputstvu jasno naznačen način upotrebe. Pojedine supstance, poput hlorpirifosa, zabranjene su u EU, ali se i dalje proizvode i koriste u nekim zemljama. Izvoznici moraju da znaju kojim materijalom raspolažu i gde njihova roba može da prođe, ali se često ide po principu – ako prođe, prođe“, kaže Pavlović.

On naglašava da povrat robe sa granice ne znači i njeno uništavanje. ”Taj proizvod se može prodati na tržištima gde je sporni pesticid dozvoljen. Najgori scenario je da završi na našim pijacama i u prodavnicama“, napominje Pavlović.

Na pitanje kako građani mogu da provere da li je voće tretirano nedozvoljenim pesticidima, Pavlović je jasan – nikako. ”Zakon o zaštiti bilja iz 1999. godine detaljno je propisao registraciju preparata, uslove za proizvodnju, promet i kontrolu. Međutim, ostatke pesticida danas gotovo niko ne proverava. Regionalni organi koji bi trebalo time da se bave – to ne rade. Prava kontrola upotrebe pesticida u Srbiji ne postoji“, tvrdi on.

Iako propisi nalažu da svi poljoprivrednici moraju da prođu obuku i poseduju sertifikat kao uslov za kupovinu pesticida, ta praksa nikada nije zaživela. ”Ništa se nije promenilo. I dalje u apotekama možete da kupite sve što je izloženo na policama“, kaže Pavlović.

Agronomi upozoravaju da je edukacija svih učesnika u proizvodnji hrane neophodna – od pravilne primene pesticida i poštovanja karence, do bezbednog odlaganja ambalaže i očuvanja korisnih organizama.

Inače, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, među 20 najuspešnijih firmi u sektoru, tri vodeće dolaze iz Beograda.

Na prvom mestu nalazi se Galenika-Fitofarmacija, sa dobiti od 711 miliona dinara u 2024. godini. Ova kompanija proizvodi širok spektar sredstava – od herbicida i fungicida do biopesticida – i već godinama prednjači u sektoru.

Na drugom mestu je Agrosava, srednje preduzeće koje posluje više od tri decenije i poseduje jednu od najsavremenijih fabrika pesticida u istočnoj Evropi. Njihova dobit u 2024. iznosila je 95 miliona dinara.

Treće mesto pripada kompaniji Syngenta, globalnom gigantu nastalom integracijom delova Zeneca i Novartisa. Njihova prošlogodišnja dobit u Srbiji dostigla je 63 miliona dinara.