Izgradnja sistema navodnjavanja dugog 65 kilometara i vrednog 23 miliona evra na 10.430 hektara u Sivcu, Gajdobri i Karađorđevu, koje obrađuje kompanija ”Al Ravafed” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, krenuće čim budu skinuti ovogodišnji usevi, pšenica, soja, suncokret i kukuruz
”Retki su, i domaći i strani investitori, koji u sistem navodnjavanja u poljoprivredi mogu uložiti 23 miliona evra“, kaže izvršni direktor te arapske kompanije u Srbiji Dragan Crnjanski povodom najave da ”Al Ravafed” gradi sistem za navodnjavanje dug 65 kilometara i vredan 23 miliona evra na 10.430 hektara u Sivcu, Gajdobri i Karađorđevu.
Dodaje da će projekat koštati dve do tri hiljade evra po hektaru. ”Planirano da do naredne setve sistemom navodnjavanja bude pokrivreno 60 do 70 odsto površine, to jest između 6.000 i 7.000 hektara, što će biti najveća površina pod zalivnim sistemom, ne samo u pokrajini već i u Srbiji“, dodaje Crnjanski.
Cevi za navodnjavanje već su na sivačkoj njivi. Direktor kaže da će biti sastavljane i polagane dva metra duboko u zemlju.
”Crpna stanica biće izgrađena na potesu Mali Stapar, a celokupan materijal koji se bude koristio u projektu navodnjavanja biće isključivo od ovdašnjih firmi“, podvukao je Crnjanski, ukazavši i na to da će i troškovi sistema navodnjavanja biti skupi kada projekat bude u funkciji, zbog vode, struje, čuvanja i održavanja sistema.
Preorijentacija na povrtarstvo
Arapska kompanija zemljište navodnjava radi preorijentacije proizvodnje i prelaska na gajanje povrća, ali će zadržati na oranicama i tradicionalne ratarske poljoprivredne kulture – pšenicu, kukuruz, suncokret i soju.
”Gajićemo povrće, ali i semenski kukuruz. Svi renomirani proizvođači semena kukuruza traže prvo da oranice budu pod sistemom zalivanja pa tek onda hoće da sarađuju sa poljoprivrednim gazdinstvima“, predočava Crnjanski, i dodaje da je plan širenje tržišta na Bliski istok, gde postoji interes za naše povrće.
Kompanija ”Al Ravafed” se, osim u Bačkoj, bavi poljoprivredom i u Namibiji i Abu Dabiju.
Organska proizvodnja pšenice
”Treba videti kako u pustinji uspeva na desetine vrsta povrća pomoću sistema kap po kap. Tržište Bliskog istoka posebno je zainteresovano za proizvodnju zdrave hrane, čija je cena paprena i za tamošnje uslove. Već u Sivcu imamo na 128 hektara organski posejane pšenice, ali je zemljište još u konverziji pa će tek dogodine ta pšenica dobiti serfitikat organski proizvedenog žita“, veli Crnjanski.
Arapska firma je u Sivac došla 2014. godine, a od 2015. počela je da obrađuje zemlju koja je pripadala nekadašnjim AD ”Bačka” i Poljoprivrednoj zadruzi ”Jadran”, što je kod ovdašnjeg stanovništva, ali i šire, izazvalo polemike, nezadovoljstvo i nevericu jer, čija je zemlja tog je i država. Podsećamo na to da su investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prisutnu u srpskom privrednom okruženju na osnovu tri ugovora. Imaju kupoprodajni ugovor o kupovini oko 2.600 hektara bačke zemlje u okolini Sivca i Nove Gajdobre, sa Ministarstvom poljoprivrede o zakupu oko 4.200 hektara na 30 godina i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Vojnom ustanovom u Karađorđevu, gde obrađuju oko 3.500 hektara oranica.
Silo-vreće
Arapska kompanija prva je u Srbiji uvela silo-vreće za čuvanje pšenice. Duge su 70 metara i u njih može da stane 300 tona žita.
”Nisu zamena za silose, ali mogu poslužiti kao dopuna“, kaže direktor Crnjanski, i objašnjava da se silo-vreće drže na otvorenom prostoru i da žito ne može da se navlaži jer se postavljaju na suvom terenu.
Kada se požanje pšenica, u Gajdobri će biti 18 takvih vreća.
Inače, kompanija će ove godine skinuti rod žita sa 1.475 hektara, kukuruza sa oko 3.000, suncokreta sa 2.375, soje s 2.885 i krompira sa 50 hektara.
