Apel Evropskoj komisiji za hitnu zaštitu zemljišta
Uoči predloga Evropske komisije za zakon EU o zdravlju zemljišta koji se očekuje u junu, koalicija nevladinih organizacija, progresivnih poljoprivrednih organizacija i prehrambenih preduzeća pozvala je na ambiciozne i obavezujuće mere
U otvorenom pismu upućenom na adrese više evropskih komesara, oko 280 organizacija i pojedinaca pozvalo je izvršnu vlast EU da podnese “ambiciozan i progresivan” zakonski predlog za zakon EU o zdravlju zemljišta.
Novi zakon trebalo bi da daje zemljištu isti zaštićeni pravni status kao vazduhu i vodi i ulazi u okvir strategije EU o zemljištu, koja je predstavljena u novembru 2021. godine. “Zdravlje evropskog tla brzo degradira, i hitno je potreban ambiciozan zakon o zdravlju zemljišta”, naglašava se u pismu koje su potpisale nevladine organizacije, poljoprivredne organizacije i akademici zajedno sa gigantima prehrambene industrije kao što su “Nestle” ili “Unilever”.
Prema podacima Evropske komisije, 70% zemljišta u EU nije u dobrom stanju. NABU, nemački ogranak BirdLife-a i jedan od koordinatora pisma, takođe je ukazao na činjenicu da u Nemačkoj većina poljoprivrednih zemljišta trenutno emituje u proseku 0,19 tona CO2 po hektaru godišnje, umesto da “hvata” dodatni ugljenik.
Da bi se efikasno suprotstavili ovome i postigli cilj izvršne vlasti EU da dramatično poboljša stanje tla do 2050. godine, potpisnici pisma su postavili pregršt kriterijuma koje zakon treba, po njihovom mišljenju, da ispuni.
Ovo uključuje “ambiciozne i obavezujuće ciljeve u postizanju zdravlja zemljišta”, koje treba pratiti i sprovoditi kroz “snažan okvir upravljanja” zasnovan na “sveobuhvatnom, usklađenom i zakonski utemeljenom sistemu praćenja zdravlja zemljišta i izveštavanja”.
“Borba protiv degradacije zemljišta može se postići samo snažnim zakonodavnim okvirom koji definiše zdravlje zemljišta na obavezujući način i potkrepljuje ga merljivim indikatorima”, rekao je Majkl Berger, stručnjak za politiku u WWF-u.
Takvi ciljevi već postoje u EU za zaštitu vazduha i vode, kroz Direktivu o kvalitetu vazduha i Okvirnu direktivu o vodama. Ovi zakoni postavljaju konkretne ciljeve za države članice, koje se mogu tužiti ako su, recimo, njihova voda ili vazduh zagađeniji nego što to dozvoljavaju pravila EU. Organizacije koje stoje iza pisma nadaju se da bi novi zakon o zemljištu mogao da pruži sličnu zaštitu.
