Posle afere sa mesom bolesnih krava iz Poljske na tržištu Evropske unije mnogo toga će u budućnosti morati da bude promenjeno. U Srbiji, po zvaničnim informacijama, nije bilo mesa obolelih goveda iz Poljske, ali tržište prerađevina svakako bi moglo da se preispita
Ova afera bila je okidač da nacionalna udruženja proizvođača mesa podignu glas protiv očigledno slabog sistema kontrole na zajedničkom tržištu. Ali i otkriju na koji način meso problematičnog kvaliteta ipak može da stigne do proizvođača.
Slovenačko udruženje proizvođača mesa među prvima je reagovalo, zabrinuto zbog činjenice da je i na tom tržištu otkriveno više tona mlevenog goveđeg mesa za kebab.
– Naš sistem kvaliteta, kontrole i bezbednosti mesa je odličan. Žalosno je da se uvozno meso, preko sistema javnih nabavki, nađe u školama, vrtićima, bolnicama i sl. gde je niska cena glavni kriterijum za nabavku – izjavio je Izidor Krivec, predsednik Upravnog odbora ovih udruženja.
On je objasnio da se uvozno meso za kebab već pominjalo u više sličnih afera, a samo u Sloveniji pojede se tri puta više kebaba nego slovenačkih kranjskih kobasica. Prema oceni slovenačkih klaničara, domaće meso je kvalitetnije od uvoznog, i to reklamiraju čak i strani trgovinski lanci, kako bi privukli kupce. Sa duge strane, uvozi se jeftino meso, jer domaći proizvođači nisu konkurentni sa cenom. Slovenija proizvodi deset odsto goveđeg mesa više nego što je domaća potrošnja, ali uvoze velike količine najviše iz Austrije, Hrvatske, Italije, Nemačke, Mađarske i Poljske…
Srbija: Preispitati tržište prerađevina
U Srbiji, po zvaničnim informacijama, nije bilo mesa obolelih goveda iz Poljske. Ali tržište prerađevina svakako bi moglo da se preispita.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pre nekoliko dana najavio je da će u aprilu biti uspostavljen sistem za utvrđivanje kvaliteta mesnih prerađevina, te da su u žiži interesovanja kontrole viršli i salama. To bi moglo znači da će se, od proleća, država uvesti strože kontrole mesnih prerađevina.
– Mi smo doneli pravilnike koji kažu šta je viršla i koliko mesnog sadržaja mora da ima u sebi da bi to moglo tako da se zove ili da se zove drugačije da ne obmanjuju kupce – rekao je Nedimović.
Predstavnici Asocijacije stočara Srem-Mačva nedavno su sa tribine održane u Sremskoj Mitrovici poručili da proizvođači, kao i potrošači iz Srbije, očekuju da se strogo poštuju odredbe Pravilnika o rokovima trajanja smrznutog mesa.
Oni u svom dopisu upućenom i Ministarstvu poljoprivrede zahtevaju da na deklaraciji krupnim slovima piše poreklo te životinje i datum klanja, odnosno prvog zamrzavanja kao i zemlja iz koje potiče zamrznuto meso. Kako se ističe, građani imaju pravo na ove informacije, jer velike količine mesa i prerađevina i dalje ulaze u Srbiju.
– Građani svakako imaju pravo da znaju šta im se nudi i da odluče da li žele da kupuju takvo meso ili ne – rekao je za naš list Zoran Erić, predsednik asocijacije stočara Srem i Mačva. Prema njihovim informacijama, samo u decembru prošle godine uvoz svinja, prasadi i mesa raznih kategorija (zamrznutog i sušenog) vredeo je oko sedam miliona evra.