Gusak Cezar više nije najjači u Mokrinu. Sa šampionskog trona skinuo ga je rival, trogodišnji Arpad, pobedom u nedelju u finalu 34. “Gusanijade”
Novi prvak, vlasništvo bivšeg rukometaša Željka Radakovića, jače je udarao i kljunovima i krilima, a imao je i gromoglasniju podršku svojih gusaka. Sve je to bilo presudno da mlađi gusak porazi starijeg. Pobednički pehar sada je u dvorištu Radakovića, sportiste naviklog na pobede na parketu, ali je ova na seoskom sokaku, kaže, nešto posebno.
I kraća je, trajala je 10,7 minuta. Bez poluvremena. I bez glasnog navijanja. To guske ne vole.
-Svaka pobeda je slatka. Uzbuđen sam na poseban način. Ovo je nešto drugačije od svih drugih pobeda. Arpad je prošle godine bio najbolji u kategoriji gusana od dve godine, pa sam željno očekivao njegovu novu titulu i pokazalo se da je stvarno dobar – kaže Radaković i priznanje da je “kod njih u Mokrinu lepo biti prvi“.
Do takve pozicije ne stiže se lako. Da bi se odnegovao šampionski gusak potrebno je mnogo vremena. Stalna šetnja, dobra hrana i srčanost.
– Koju mora da nasledi od tate, dede, mame, babe, pranbabe. Ostalo je sve poznato. Hrani se žitom i kukuruzom, a voda za guske uvek mora da bude čista i sveža – navodi Arpadov vlasnik.
Osim pobede u kategoriji seniora, Radaković i njegovo jato zabeležili su još jednu. Gusak, kojem je dao ime Ljubimac, pobedio je u kategoriji dvogodaca. Do titule je došao posle borbe od 9 minuta i 17 sekundi. Tako Radaković ove godine u kućne vitrine slaže dva pehara.
– Nije to slabija kategorija, već su samo guskovi mlađi. Svaka pobeda je draž na svoj način. Svaki gusak morao je da porazi nekoliko drugih – objašnjava bivši rukometaš koji se 28 godina borio na parketu, a već 12 je trener mokrinske “Crvene zvezde”.
– Samo priroda određuje koji gusak će se boriti. On mora da se rodi za to i guske moraju da mu budu važne, da mu mnogo znače. Ne može se gusak staviti u novo jato, među nove guske i očekivati da se nadmeće. Njemu treba njegovo jato, da je sa njima najmanje godinu, dve – objašanja Živica Tezić, predsednik udruženja guščara „Belo pero“.
– Gusak mora da se zaljubi u jednu gusku iz svog jata. Tek onda će sve druge gusane terati od nje. Njena podrška mu je važna tokom nadmetanja sa protivnicima. Sa drugim guskama može da koketira, ali je važna ljubav voljene – objašnjavaju mokrinski guščari ćud svojih belih vitezova.
