Novoosnovana “Fruškogorska kooperativa” u sremskom selu Mala Remeta primer je kapitalne investicije, projekta koji je najznačajniji ne samo za voćarstvo Vojvodine, već i čitave Srbije.
Intenzivna proizvodnja kvalitetnih sorti jabuka, povećanje prinosa, kvaliteta i udruživanje voćara, trendovi su u proizvodnji jabuka u zemljama Evropske unije.
Sve prisutnija je potražnja za klupskom jabukom, koja ima visoku cenu. U tom smislu želja je i naših savremenih voćara da uđu u klubove takvih proizvođača, ali i da formiraju svojevrsne kooperative.
“Kooperative, kao vidovi udruživanja voćara neophodne su zbog zajedničkog nastupa na zahtevnom evropskom tržištu, ali i tržištima koja nam se otvaraju”, smatra prof. dr Zoran Keserović, naš renomirani stručnjak za proizvodnju jabuka.
Upravo, novoosnovana “Fruškogorska kooperativa”, u sremskom selu Mala Remeta, primer je kapitalne investicije, projekta koji je najznačajniji ne samo za voćarstvo Vojvodine, već i čitave Srbije.
Fruškogorska kooperativa koja okuplja voćare, za sada njih 15-ak, iz dve sremske opštine, Rume i Iriga, imaće brojne prednosti. Najznačajnije je to što je njenim formiranjem obezbeđena prodaja kvalitetnih jabuka, koje se već sada prepoznaju kao brend pod nazivom “Atos jabuka”.
Kako je ekipi RTV, prilikom posete “Atos fruktumu” iz Male Remete, rekao glavni menadžer u kompaniji Mitar Deurić, na obroncima Fruške gore postoji veliki broj voćara, kako onih sa nekoliko hektara, tako i onih sa posedom i do 100 hektara, čiji je zajednički cilj da se ujedine, kako bi bolje poslovali.
Poštovanje četiri principa, takozvana “4K” (kvalitet, kvantitet, kontinuitet i konkurentnost), najvažniji su za voćare udružene u “Fruškogorsku kooperativu”.
Ovih novembarskih dana, dok se berba u voćnom zasadu, koncipiranom po ugledu na najsavremenije voćnjake u Južnom Tirolu, privodi kraju, u hladnjači se jabuke pakuju i spremaju za tržište Skandinavije, tačnije Danske, zatim Velike Britanije i dalekog Vladivostoka.
Miroslav Deurić, prvi čovek “Atos Fruktuma”, ističe da su potrebne kontinualne količine jabuka, i to savremenog sortimenta. Zato je, uz postojeću hladnjaču, koja za sada prima 3.200 tona jabuka potrebna još jedna. Budući rashladni objekat će, naime, biti kapaciteta 20 hiljada tona i pratiće ga najsavremenija oprema.
U moderan voćni zasad i hladnjaču uloženo je, do sada, oko šest miliona evra. Kada se kooperativa bude kompletno opremila, biće to investicija vredna deset miliona evra.
Podršku ovom modelu poslovanja, gde će interes pronaći voćari iz iriške i rumske opštine, kao i 450 radnika, već je dala Vlada Vojvodine, a projekat je predstavljen i Ministarstvu poljoprivrede.
RTV