Proizvođači takozvanog mekog voća, posebno maline, kupine, breskve i grožđa suočavaju se sa truljenjem plodova i često ne znaju da je uzrok larva koju u zrele plodove polaže azijska voćna mušica, koja je u ekspanziji na našim prostorima
Azijska voćna mušica je na našim prostorima prisutna poslednjih 5-6 godina i neprestano se umnožava, tako da zadaje velike probleme malinarima kojih na području Vršca i Plandišta nema mnogo, ali postoji tendencija uvećanja površina pod malinjacima.
„Ove godine je eksplodirala, a razlog tome je što joj odgovaraju klimatski uslovi, a najoptimalnije za njen razvoj su temperature od 21 do 25 stepeni. Celo ovo leto je upravo takvo”, kaže Vesna Jovačić iz savetodavne službe PS „Agrozavod” Vršac.
Problem je suzbijanje ove mušice zbog brze reprodukcije i sposobnosti da napada plodove koji nisu oštećeni. Razvija se na gotovo svim takozvanim mekanim voćnim vrstama – grožđu, breskvama, kupinama i malinama posebno.
Mušica dolazi kada voće počne da zri i postaje slatko, ubacuje jaja u plod i iz njih se razvija larva, ali tada je kasno za primenu insekticida.
Mere zaštite od azijske mušice
Problem se mora rešavati primenom skupa mera, pre svega antisanitarnih. U slučaju malina i ostalog voća, to su kraći interval berbe i izlovljavanje mušice.
Na plastičnoj flaši se napravi niz rupica i sipa mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina. To je atraktant koji privlači mušicu i postavlja se na svakih metar u redu i tako se izlovljavaju odrasle jedinke i smanjuje populacija za polaganje jaja. Gde je to urađeno, automatski je smanjen rod.
Druga mera je čišćenje korova oko parcele jer se larva nalazi na svim sočnim delovima biljaka, a trule plodove nikao ne treba ostavljati u malinjaku.
Voće koje kupujemo na pijacama nije zaraženo, kaže Vesna Jovančić, jer da jeste ne bi stiglo da sazri.
Najveću štetu od azijske mušice imaju proizvođači jer je rod znatno umanjen, a preventive praktično nema.