Opasna štetočina azijski stršljen stigao je na granice Srbije, što je izazvalo zebnju domaćih pčelara. Iako te vrste stršljena u Srbiji još nema, pčelari strahuju da bi štetočina, ako se pojavi, mogla naneti ogromne štete domaćim proizvođačima meda.
Elem, vest o tome da se u komšijskoj Sloveniji pojavio azijski stršljen koji ubija i po 40 pčela u minutu, a osim toga može biti smrtonosan za ljude, velikom brzinom se raširila po regionu, a ubrzo je prijavljeno i dva slučaja u Hrvatskoj, koja su za sada ostala nepotvrđena.
Kolika je opasnost azijski stršljen, pokazuje podatak da je Srbija lane ostvarila rekordan izvoz meda. Po podacima Ministarstva poljoprivrede, 2013. je ostvaren rekordan izvoz meda od 3.371 tone, od čega je prihod bio 15 miliona dolara. To je priliv veći od izvoza junećeg i svinjskog mesa zajedno.
Na Naučnom institutu za veterinarstvo u Novom Sadu kažu da svakodnevno prate stanje preko Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za epidemiologiju.
– Svesni smo situacije u Sloveniji i aktivno pratimo stanje. Za sada nije bilo nikakvih naznaka da će se azijski stršljen pojaviti i kod nas – rekao je dr Vladimir Polaček s tog instituta.
Ukoliko se ta štetočina ipak pojavi kod nas, stručnjaci će reagovati prema instrukcijama Ministarstva poljoprivrede. U razgovoru s predsednikom Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) Stojanom Anđelkovićem saznajemo da ni oni nemaju informacije o pojavi azijskog stršljena na našim prostorima.
Ipak, po njegovim rečima, klima u Srbiji je još povoljnija od klime naših komšija te ne bi čudilo da se ta opasna vrsta pojavi.
Prevencije nema, a evropske pčele imaju razvijen mehanizam odbrane od „domaćih” stršljena, ali ne i od ovih azijskih. Jedini način da se pčele odbrane jeste da se „naviknu” na tu vrstu. Pravljenje mehaničke odbrane je takođe nešto što mora da sačeka da problem nastane jer se za konstrukciju odgovarajućih zamki mora izučiti ponašanje štetočine. Za sada nisu precizirani uslovi u kojima ta neautohtona vrsta boravi, kao ni to koji klimatski uslovi joj najviše pogoduju, ali je činjenica da izaziva ogromne štete gde god da se pojavi.
Da podsetimo, azijski stršljen leti brzinom od 60 kilometara na čas, a pčele ne ubija samo u letu već ulazi u košnice, ne ostavljajući mnogo za sobom. Ubijanjem pčela ubija i proizvodnju meda, od koje živi veliki broj porodica u Srbiji.
Dnevnik
