Danas će u u 17:30h u beogradskom u InCentru (Cara Lazara 5-7) biti održano otvoreno javno predavanje i diskusija o iskustvima sa baštenskim zajednicama u Hrvatskoj, o čemu govore predstavnici Zelene mreže aktivističkih grupa (ZMAG), organizacija koja je aktivno učestvovala u procesu podizanja svesti javnosti o baštenskim zajednicama i njihovoj institucionalizaciji u Hrvatskoj
Nedavno istraživanje studenata Šumarskog fakulteta u Beogradu pokazalo je da više od polovine žitelja beogradskih opština Novi Beograd, Rakovica i Palilula smatra da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a čak 56 odsto ispitanika je zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru baštenske zajednice.
Istraživanje je obavljeno u okviru projekta ”Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada“, sa ciljem podizanje svesti svih učesnika o važnosti teme, pokretanje diskusije i uključivanje svih aktera zainteresovanih za razvoj baštenskih zajednica. Prema rečima studenata, projekat i istraživanje su bili inspirisani radom Baštališta, prve i jedine baštenske zajednice u Beogradu koja ove godine slavi petogodišnjicu postojanja. Radom Baštališta koordinira neprofitno udruženje građana, Ama – Centar za negu čoveka i prirode.
Značaj urbanih bašti
Istraživanje je realizovano u okviru vežbi na programu osnovnih studija Odseka za Pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, na predmetu “Učešće javnosti u oblasti pejzažne arhitekture”, koji se održava na Šumarskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Ovaj fakultet je prepoznao značaj i aktuelnost “urbanih bašti” i zbog toga su osmislili i pokrenuli projekat ”Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada“, na čelu sa profesorkom Jelenom Tomićević i Slavicom Čepić, doktorantkinjom ovog Fakulteta.
Katarina Milenković, koordinatorka Baštališta kaže da ovo istraživanje potvrđuje i njeno petogodišnje iskustvo u radu prve baštenske zajednice u Srbiji. ”Mi smo počeli iz entuzijazma, a u međuvremenu smo učili i na neki način se profesonalizovali – naši članovi potpisuju ugovor, imamo stručnog saradnika i domaćina Baštališta koji se stara o svemu, sarađujemo sa ugroženim kategorijama stanovnika i spremamo se za proizvodnju povrća za prodaju iz čega će se Baštalište ubuće finansirati. Uglavnom učimo iz iskustva i slušajući potrebe naših članova, ali i od kolega iz inostranstva gde je tema baštenskih zajednica prisutna od kraja XIX veka”, objašnjava Milenković.
”Reciklirano imanje“
U tom smislu, Baštalište će ovog vikenda ugostiti članove Zelene mreže aktivističkih grupa (ZMAG) iz Hrvatske. ZMAG je osnovan 2000. godine i danas predstavlja „centar znanja za održivo življenje i razvoj permakulture“. Njihov najveći i najvažniji projekat je ”Reciklirano imanje“, ekoselo i poligon za istraživanje permakulture i održivog načina života.
ZMAGovci će sa članovima Baštališta podeliti svoja baštovansko-ekološka iskustva u vidu edukativno – zabavnog programa “održivog urbanog življenja – Baš ZMAG vikend u Baštalištu” neophodnog svakom urbanom čoveku koji će biti predstavljen u petak, 11.maja u InCentaru (Cara Lazara 5-7, Beograd) u 17h30.
Baštenske zajednice
Baštenske zajednice su zelene površine u gradu na kojima se uzgajaju voće i povrće, ukrasne i začinske biljke na parcelama koje obrađuju i njima zajednički upravljaju zajednice baštovana. Urbane bašte pružaju širok dijapazon ekoloških, ekonomskih i društvenih koristi gradu, korisnicima i zajednici. Najčešći motivi za angažovanje u urbanim baštama su zdrava i sveža hrana, rekreacija i druženje, vraćanje prirodi i životu u skladu sa prirodom, osećaj ostvarenosti i satisfakcije u radu sa biljkama i zemljom. Važna je uloga urbanih bašta u edukaciji mlađih generacija i razvoju svesti o održivom korišćenju životne sredine kod dece predškolskog i školskog uzrasta.
Više detalja na:
http://bastaliste.org/bas-zmag-vikend-u-bastalistu
www.amacentar.org/prezentacija-rezultata-projekta-beogradske-baste-zajednice-za-odrzivi-razvoj-grada
