Zapuštene javne zelene površine neizbežan su, a još manje privlačan prizor u gradovima u Srbiji. Izuzetak ne čini ni glavni grad. Učesnici projekta Baštalište, koji se godinu dana provodi u Beogradu, nude rešenje – poljane pod korovom pretvaraju u baštenske zajednice.
Na gotovo 45.000 hektara Palilula je najveća beogradska opština. Na njenoj teritoriji zapuštene javne površine nisu retkost, ali na jednoj od njih, u naselju Slanci, umesto korova sada niče organsko povrće.
Katarina Milenković, učesnica projekta Baštalište, potrošila je skoro dva meseca da raskrči parcelu i dovede je u sadno stanje. A sadi se sve, od paradajza i paprika do raznih kupusnjača i kadifica.
Za bavljenje organskim baštovanstvom, kažu ljudi iz Baštališta, nije vam potrebna neka posebna stručna sprema. Dovoljna je samo dobra volja i, naravno, pomoć nadležnih gradskih vlasti, ne bi li što više zapuštenih urbanih prostora bilo pretvoreno u bašte poput ove u Slancima.
Saglasnost vlasti
Potrebna je, pre svega, saglasnost gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, gde kažu da su projekti poput Baštališta višestruko korisni.
“Urbana ekologija, pre svega, zahteva zelene površine, koje, osim estetskog, imaju i svoju drugu funkcionalnu namenu, privrednu i ekonomsku. Težak je ekonomski ambijent i čak i tako mala, tako mikrodelatnost doprinosi kućnom budžetu”, kaže Jasmina Madžgalj iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Pored toga, Baštalište znači i promenu načina življenja, bliže ljudske veze i kontakt s prirodom koji nedostaje u gradu.
Prema rečima Aleksandre Milojković, u urbanim sredinama, kao što je Beograd, velikim gradovima, mnogo smo otuđeni. ”A kada izađemo na zemlju uopšte nije bitno kako ste se obukli, kako izgledate, bitno je da li sam iščupala korov, da li imamo dovoljno vode da zalijemo i svako od nas se raduje kada krene da nam raste paradajz, tikva, bundeva… E to su stvari za radovanje”, kaže ova učesnica na projektu Baštalište.
Radovanje će biti još veće, kažu ljudi iz Baštališta, kada u Srbiji koncept urbanih baštenskih zajednica bude raširen kao i u svetu. I kada, osim verbalne, od nadležnih dobiju i konkretniju vrstu pomoći, poput ustupanja zemljišta. Za novac će se, kažu, pobrinuti sami.
Poput suseda u Hrvatskoj, gdje je besplatnim ustupanjem gradskih zapuštenih zelenih površina za samo dve i po godine niklo više od 2.000 baštenskih zajednica.
Al Jazeera
