U ponudi domaćih ugostitelja i trgovaca uskoro bi mogla da se nađe bela špargla, koja se zbog posebnih uslova i visoke cene u Srbiji još ne proizvodi na većim površinama. Na eksperimentalnom zasadu u blizini Kragujevca počeo je industrijski uzgoj ovog povrća
Bela špargla je omiljena u jelovnicima za Zapadu. Zbog svoje hranljivosti i ukusa spada u takozvane delikatesne namirnice. Po visokim cenama, u domaćim trgovinama ima je retko, a na ovom zasadu kod Kragujevca ogledni uzgoj traje već dve godine.
“Berba špargle počinje u aprilu i na svaka tri dana ovaj zasad može da se bere. Prosečan prinos u punom rodu je između pet i šest tona po hektaru. Ovo nam je prva godina branja, pa za sada imamo prinos od jedne tone po hektaru”, objašanjava uzgajivač Marko Simić.
Priprema špargle je vrlo jednostavna. Nakon branja ne zahteva posebnu obradu i moguće ju je pripremiti i poslužiti na mnogo načina.
“Važno je da se špargla dobro oljušti i da se kuva najmanje tri do četiri minuta. Nakon toga, špargla može da se peče na roštilju, da se roluje ili se služi pohovana ili pržena na maslacu”, savetuje kuvar Svetislav Nastić.
Špargla isplativa nakon treće godine
Uzgoj bele špargle postaje isplativ tek nakon treće godine, kada je u punom prinosu. Ulaganja u zasade su u nivou uzgoja domaćih jabuka, pa je za početak proizvodnje potrebno ulaganje od najmanje 30 hiljada evra.
“U Nemačkoj je bela špargla izuzetno popularna, ali je našem tržištu relativno nepoznata. Ceo projekat je počeo kao eksperiment i nadamo se da će se proizvodnja proširiti i da će drugi proizvođači imati interesa za imaju sopstvene zasade. Verujem da domaća špargla postati nešto po čemu će Srbija biti prepoznatljiva”, očekuje Mirko Minić, direktor preduzeća “Pro Aspa” koje je počelo proizvodnju špargle u Srbiji.
Iako u Srbiji još nema industrijske proizvodnje ovog povrća, špargla sa manjih poseda već ima kupce u inostranstvu. Za sada, u našim uslovima, u proizvodnji 200 grama košta oko 800 dinara, u trgovinama i više.
