U Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto domaćih potreba podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije
Iako je jedna od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, beli luk se kod nas gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom u Vojvodini i na jugu Srbije, na manjim porodičnim gazdinstvima.
Prosečan prinos kreće se od 8 do 15 tona po hektaru, a uz navodnjavanje i dobar sadni materijal rezultati mogu biti znatno bolji. Proizvođač Goran Lazić iz Kikinde očekuje visok prinos domaće sorte „Bosut“, koju je godinama umnožavao.
Beli luk je relativno otporan na bolesti i štetočine, uspeva na različitim tipovima zemljišta i zanimljivo je da godišnje imamo dve setve i dve berbe, takozvanog prolećnog i jesenjeg belog luka.
“Puno informacija i o korisnom dejstvu u ishrani i za zdravlje čoveka i generalno beli luk je sirovina pre svega u prehrambenoj industriji, takođe i u farmaceutskoj jer se prave određeni preparati, lekovi, dodaci u ishrani i tako dalje. Zanimljiva biljna vrsta i gaji se praktično oduvek na ovim našim terenima”, kaže za RTS Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Proizvodnja belog luka je velika poslovna šansa za buduće uzgajivače jer su ulaganja po hektaru oko pet hiljada evra, a prihodi mogu biti pet do šest puta viši.
