Nedelja u kojoj se održava Poljoprivredni sajam u Novom Sadu je svake godine specifična za berzu i berzansko trgovanje. Kako saopštavaju iz Produktne berze, sajam je tradicionalno dobro mesto da se iskustva i procene razmene sa klijentima. Trenutna procena je da je i ova godina specifična na svoj način. Kukuruza ima još dosta na zalihama, cene na svetskim berzama su u padu, što je rezultiralo padom cene na nivo iz perioda žetve. Kvalitetne pšenice je sve manje, što gura cenu na gore, dok svetsko tržište soje i globalna dešavanja obaraju cenu ove žitarice
Preko novosadske Produktne berze ove nedelje prometovana je pšenica u količini od 100 tona, finansijske vrednosti 2.585.000 dinara.
Ono što trenutno zabrinjava je stanje pšenice na poljima u Srbiji. Nakon suše koja je odložila nicanje, očekivanja su bila da će padavine pozitivno delovati na ovu ratarsku kulturu. Međutim, kiša već predugo pada, a procene su da će je biti i u narednih nedelju dana, što će u trenutku cvetanja sigurno dodatno negativno uticati na rod.
Cena hlebnog zrna i dalje raste. Pšenica je prometovana po 23,50 dinara (25,85 sa PDV-om), što je rast za 7,8 odsto.
Što se tiče svetskog tržišta, poslednji izveštaj USDA-a je dodao negativan efekat već sumornoj atmosferi koja je kod poljoprivrednih proizvoda prisutna zbog beskrajnih i napetih pregovora između SAD i Kine.
Svetska tržišta nastavljaju sa padom, naročito soje gde su cene dostigle najniže nivoe od 2008. godine. Pšenicom se trguje na šesnaestomesečnom minimumu.
Prema poslednjem izveštaju USDA, proizvodnja pšenice kod osam glavnih izvoznika će rasti za 34 miliona tona u odnosu na prošlu godinu, što će neutralisati uticaj pada početnih zaliha.
Prognoze za prinos pšenice u EU su više za oko 17 miliona tona u odnosu na prošlogodišnji rod. Od Australije se očekuje da ima veći rod posle prošlogodišnje suše. Od Rusije i Ukrajine se takođe očekuje da imaju veći rod, zbog dobrih vremenskih prilika u obe zemlje.
Predviđa se rekordna svetska potrošnja pšenice
Globalna potrošnja se projektuje rekordno za 2019/20. ali će biti prevaziđena rastućom proizvodnjom. To će biti šesti put u sedam godina da je proizvodnja veća od potrošnje. Zalihe u glavnim izvoznim zemljama ukupno se prognoziraju da će rasti za 13 odsto sa petogodišnjeg minimuma.
Što se tiče kukuruza, očekivani visok nivo proizvodnje u Južnoj Americi (49 miliona tona u Argentini i 101 milion tona u Brazilu) uzrok je brige kod proizvođača. To će poništiti pad proizvodnje u SAD koji je prouzrokovan kašnjenjem setve.
Kod kukuruza, izvoz iz Ukrajine se i dalje procenjuje na 29,5 miliona tona, za stari rod. Za 2019. godinu USDA je već optimistično i predviđa proizvodnju od 33 miliona tona, što bi bio drugi po veličini rod posle 2018. (35,8 mil t).
Pritisak na cenu soje
Proizvođači soje se suočavaju sa novom realnošću na globalnom tržištu. Neizvesni izgledi trgovine i afrička svinjska kuga su znatno uticali na globalnu tražnju, naročito u Kini, a time i na pad cene u odnosu na prethodni mesec. Dodatno, povoljno vreme za američku setvu i južnoamerička žetva, dodati na skoro rekordne američke zalihe drugu uzastopnu godinu vodiće do veće ponude i takođe će doprineti pritisku na cene.
Rast globalne proizvodnje ječma prognozira se na najviši nivo od 2008/09. podstaknut od strane Kanade, EU, Rusije i Ukrajine.
Naravno, sve ove gore navedene procene treba uzeti sa rezervom, naročito za jare kulture, koje su ili u početnom stadijumu razvoja ili u nekim delovima ključnih zemalja nisu ni posejani.
PRODEX
Berzanski indeks PRODEX je na dan 16.05.2019. godine ostao na nivou od 208,20 indeksnih poena.
agronews
