Po najavi nadležnih, ove godine bi rod pšenice mogao biti niži 20 odsto, ali mimo ekonomske logike da cena skače pri manjoj ponudi neke robe, hlebno žito stoji pa čak i pada. Ratari za kilogram pšenice ovogodišnjeg roda dobijaju najviše 18 dinara, s PDV-om, a po informacijama koje smo dobili od nekih od njih, nudi im se i 17,5 dinara. U svakom slučaju, sve je daleko od 24 dinara, koliko su očekivali.
– Situacija je loša, plašim se da je rod prepolovljen, a niko ne iznosi realne procene ukupnog prinosa. Prinosi su šaroliki pa se tako na severu Bačke minimalni kreću od tone po hektaru do tri, a najveći od 5,5 do šest tona, s tim što je malo ratara koji su uspeli da izvuku toliko. U proseku, prinosi u ovom delu Vojvodine su tri do četiri tone – kaže za naš list poljoprivrednik iz Žednika, predsednik Nacionalnog saveza poljoprivrednika Srbije, Miroslav Ivković, dodajući da otkupljivači plaćaju najviše 18 dinara, s PDV-om.
Po njegovim rečima, poljoprivrednici su prinuđeni na to da daju hlebno žito pod tim uslovima jer su im za vratom obaveze, krediti te im trebaju te prve „žive” pare. Zadužili su se, naime, za repromaterijal za kukuruz, suncokret, soju, a sve valja vratiti. Ivković kaže da su bolesti i glodari uzeli danak na žitnim poljima i ko nije na vreme primenio potrebne agrotehničke mere, ili ih uopšte nije sproveo, i nema prinos. Bilo je dosta propusta u zaštiti bilja i mineralnoj ishrani, veli on.
– Prinosi su loši jer mnogi poljoprivrednici nisu imali para za zaštitu. Neki su, prosto, odlučili da ne urade ništa, iako su bili svesni da će do toga doći zbog lošeg vremena. Naime, cena pšenice ne opravdava nikakva ulaganja, a tretmani su skupi. Sve više je onih koji kažu da će od pšenice dići ruke i preći na druge kulture, uglavnom na uljanu repicu – kaže naš sagovornik, i primećuje da struka nerado govori o stvarnoj situaciji na žitnim poljima jer nije reagovala pravovremeno i uputila ratare kako da preveniraju pojavu rđe na pšenici.
Ivković ocenjuje da se država uopšte ne bavi pitanjem cene hlebnog žita, tačnije, monopola koji je očigledan jer otkupom diriguju „veliki”.
I poljoprivrednici u okolini Kikinde jadaju se da veliki otkupljivači imaju pod kontrolom sveo tržište i da su, u odnosu na njih, podređene i zadruge i proizvođači. Po rečima naših sagovornika koji hlebno žito imaju u kikindskom ataru, mnogi su ga predavali otkupljivačima, to jest najvećem od njih, po nedefinisanim uslovima.
– Opšti je haos. Po ovdašnjim selima zadruga više nema i nemamo kud nego da pšenicu dajemo otkupljivaču koji nam daje 15 dinara za kilogram, akontativno. Pitanje je kolika će biti konačna cena, ništa se ne zna – rekao nam je sagovornik iz Kikinde.
Inače, u tom delu Banata prinosi su bili nešto bolji nego na severu Bačke. Kretali su se od tri tone po hektaru do čak sedam.
Po prvim zvaničnim procenama, ovogodišnji rod je 2,16 miliona tona, a to je 525.000 tona manje nego prošle godine.
Bilansi pšenice su uvek dovoljni za naše potrebe, rekao je za RTV pomoćnik direktora poslovne zajednice „Žitovojvodina” Zdravko Šajatović, i podsetio na to da je od 1990. godine Srbija samo jednom, i to zbog posledica suše, uvezla oko 200.000 tona pšenice. On procenjuje da će ove godine biti izvezeno između 600.000 i 700.000 tona pšenice iz Srbije.
S. Gluščević
Loša očekivanja
– Pitanje je sada i kolika će biti cena suncokreta – kaže Miroslav Ivković. – Sve je to posledica cene pšenice. Plašimo se da će se po istom scenariju odvijati i otkup kultura koje pristižu. Samo uz cenu od 22 ili 23 dinara kilogram, uz prinos od 4,5 do pet tona, pšenica bi bila isplativa finansijski, ovako smo na čistom gubitku. Ako se tako nastavi, neće valjati.
