Familija Miroslava Gabrića iz Bačkih Vinograda posvetila se biznisu s ovcama i kozama. Na području specijalnog rezervata prirode u atarima Bačkih Vinograda i Malih Pijaca, na tri farme u krugu od pet kilometara drže 1.600 ovaca i 750 koza.
U Horgošu grade mlekaru za prerađevine od mleka kapaciteta 20.000 litara dnevno. Na pitanja otkud se obreo u ovim granama stočarstva domaćin odgovara uz smešak:

– Uhvatilo me ludilo! Jednostavno se poklopila ljubav prema ovcama i kozama s biznisom. Pokušavam da napravim biznis, a ne čobanisanje! Moj cilj je da na farmama imam muznih 10.000 ovaca i 3.000 koza, odakle će se bela reka slivati na preradu u mlekaru – optimista je Gabrić.

Naš domaćin uverava da nije po sredi samo san, nego realnost, jer, kako veli, sve što je do sada rekao i zacrtao – ostvaruje. Siguran je da će farme sa toliko ovaca i koza imati najkasnije za tri godine:

– Niko u porodici nije se bavio ni ovcama ni kozama, pa ni poljoprivredom, ali sam upravo tu prepoznao priliku za biznis, bez obzira što ima mnogo perspektivnijih domaćih životinja i mogućnosti u agraru.

U trouglu između Bačkih Vinograda, Malih Pijaca i Horgoša ima u vlasništvu 500 hektara, pa odatle obezbeđuje neophodnu stočnu hranu. Ove sezone pod lucerkom je bilo 150 hektara, na proleće će je biti na 350.

Miroslav se bavio trgovinom dok nije zasnovao porodično poljoprivredno gazdinstvo i ušao u biznis s ovcama i kozama. Kada se vratio iz Austrije, kupio je 2008. farmu od Poljoprivredne zadruge “Peščara”, pa samo nastavlja tradiciju uz, dodaje, nastojanja da proizvodnju podigne na evropski nivo.

Porodično gazdinstvo pored Miroslava razvijaju supruga Ksenija, koja podiže dvoje dece, njegov 15 godina mlađi brat Dragan, kao i sedmoro zaposlenih radnika. Miroslav naglašava da u gazdinstvu Gabrićevih nema čobana, nego radnika, upravo zbog toga što, ponavlja, biznis pokušava da napravi bez čobanisanja. Ima ovde i pašnjaka i čobana, ali je Miroslav postavio cilj da ima modernu farmu, tako da jedan čovak može da opslužuje stado od 3.000 koza.

Do skoro je Miroslav imao 50 koza. Pre dva meseca je, međutim, čak 750 koza pasmine alpino uvezao iz Francuske, od kojih je svaka s prosekom od preko 1.000 litara mleka godišnje. Od svake, pak, ovce godišnje treba da se pomuze oko 500 litara mleka. Gabrić stoga pravi najsavremenije farme sa izmuzištem za 72 grla odjednom, pa se za sat bez problema pomuze hiljadu koza. Čim se završi mlekara u Horgošu, planira Gabrić, od kozijeg mleka praviće se kiselo mleko, jogurti, sirni namazi, probiotici, pudinzi i sirevi, a od ovčijeg mleka spravljaće se samo ovčije kiselo mleko.

– Prerađevine od ovčijeg i kozijeg mleka prodavaću ne samo na srpskom, nego i na evropskom tržištu. Živeo sam i bavio se biznisom u Austriji i uveren sam da svaki kvalitetan proizvod sa konkurentnom cenom može da nađe kupca u Evropi. Nije problem prodati ono što je dobro, problem je skupo prodati lošu robu.

Naš domaćin uverava da se ako se na farmama zaokruži čitav proces proizvodnje stočne hrane, ako se ne ulazi „grlom u jagode” u podizanje kredita i osigura plasman, ovčarstvo i kozarstvo isplate.

– Neminovnost je da će sitni stočari s malim brojem grla nestati, i to već za dve-tri godine, kao što je to svugde u Evropi. Računice nema sa stadom od stotinu ili dvesto ovaca, nego na većim farmama. Ovce gotovo niko ne muze, a profita ne može biti samo od proizvodnje jagnjadi. Videće se šta nas tek čeka kada od početka iduće godine počne da nam pristižu viškovi mleka iz Evrope – upozorava Gabrić.

Dnevnik