”Budućnost je u robotici, potrebni su nam roboti na farmama krava”, kaže Mita Plavšić, vlasnik gazdinstva ”Plavšić” iz Bačke Palanke, dodajući da će u zemlji da ostanu samo gazdinstva koja imaju robote da obavljaju poslove, a tek je pet do deset odsto takvih farmi u Srbiji
”Nema ko više da muze krave. Da mu date 70.000 dinara mesečno, ne možete da nađete čoveka”. Ova nedavna izjava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića izazvala je lavinu komentara.
Prema oceni vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, takav posao ne može da se održi na tržištu rada samo zahvaljujući dobroj zaradi jer, kako tvrde znalci, treba kravi oprati vime, zakačiti aparat za mužu, voditi računa o higijeni, što većini nije primamljiv opis radnog mesta.
Mita Plavšić, vlasnik gazdinstva ”Plavšić” iz Bačke Palanke, koji na svojoj farmi od ukupno 360 grla ima 180 krava za mužu, priznaje da u poslu kojim se već dve decenije bavi bez robota nema budućnosti. ”Takav posao ljudi neće da rade, jer nemaju vremena ni za šta drugo. Tu više nije reč o parama, nego o samom poslu koji je prljav i težak. Kod mene oni koji to rade imaju između 60 i 70 godina. Iako na farmi imamo opremu i izmuzište i sve ostalo – džabe, kada neće imati ko da stoji na tom izmuzištu”, otkriva Plavšić podsećajući da, iako njegovi radnici zarade od 50.000 do 70.000 mesečno.
”Budućnost je u robotici, potrebni su nam roboti koji će sami da peru i sve ostalo da rade”, uverava ovaj vlasnik farme, dodajući da će u zemlji da ostanu samo gazdinstva koja imaju robote da obavljaju takve poslove, a tek je pet do deset odsto takvih farmi u Srbiji.
I u Institutu za stočarstvo smatraju da država treba što više da pomogne subvencijama za kupovinu nove opreme, da bi svaki odgajivač, ukoliko nema dovoljno radne snage, mogao da kupi opremu i muzne jedinice za mašinsku mužu, pošto je sve manje onih koji taj posao hoće da rade.
”Ministarstvo treba da olakša funkcionisanje tih malih poljoprivrednih gazdinstava, nabavku muznih jedinica, jer u Srbiji ipak prevladava ručna muža. Postoje mala gazdinstva sa jednom, dve, tri krave. Problem je što je uglavnom reč o staračkim domaćinstvima, u kojima krave muzu starije žene“, ističe Čedomir Radović, direktor Instituta za stočarstvo.
Da je problem ne samo u nedostatku radnika, već i u nepoverenju građana da u Srbiji nešto može da bude bolje na duži vremenski period, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
”Problem je što država nikada nije preduzimala velike mere za ostanak na selu, nije uvodila po selima vodu i kanalizaciju, obezbeđivala sadržaje koji bi mogli ljude da zadrže na selu i usmere ka farmama. Stočarstvo je zamrlo, ljudi više nemaju taj osećaj niti smisao za takve poslove”, uverena je Savićeva.
