Srbiju u pregovorima sa EU u oblasti poljoprivrede očekuje zahtevan posao utvrđivanja prelaznih perioda za usklađivanje, razvoja institucija, pre svega Uprave za agrarna plaćanja, i pitanja poput proizvodnih kvota, rekla je danas zvaničnica Ministarstva poljoprivrede Snežana Savčić Petrić.

“Očekuju nas jako teški zadaci pošto je neophodno da se kao zemlja odredimo u smislu prelaznih perioda. Već sada znamo, iako nismo završili bilaterlane skrininge, gde su nam granice i šta bi trebalo ubaciti u pregovaračku poziciju i koje vrste prelaznih perioda treba tražiti”, rekla je ona.

Na skupu o saradnji proizvođača i potrošača na unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane u Privrednoj komori Srbije, ona je rekla da će se naredne nedelje održati bilateralni skrining za poglavlje 11 koje se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj i da su u Ministarstvu poljoprivrede u toku intenzivne pripreme za to.

Snežana Savčić Petrić, koja je načelnica Odeljenja za sredstva za sredstva za zaštitu i ishranu bilja u Ministarstvu poljoprivrede, rekla je da je poglavlje 12 o bezbednosti hrane i veterinarskoj i fitosanitarnoj politici vrlo obimno i da sadrži veliki broj standarda.

“Očekujemo… da ćemo imati merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja 12”, rekla je ona i dodala da se ta očekivanja zasnivaju na iskustvima iz ranijih krugova proširenja.

Snežana Savčić Petrić je rekla da je do sada bio slučaj da se pregovori u vezi sa poljoprivredom koncentrišu na uspostavljanju administrativnog i institucionalnog okvira za sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike EU, a da će najveći izazov za Srbiju biti “uspostavljanje punog rada agencije za plaćanje”, odnosno Uprave za agrarna plaćanja.

Kao pitanja o kojima će se pregovarati izdvojila je utvrđivanje proizvodnih kvota i referentnih godina, kao i pravo na kupovinu poljoprivrednog zemljišta.

Ukazala je da su mnoge zemlje dobile dug prelazni period za primenu tog prava, poput Poljske u dužini od sedam godina od ulaska u EU, dok je Hrvatska proglasila zemljište nacionalnim resursom.

Ona je rekla da je važno da se “pri utvrđivanju pozicija modaliteti što jasnije formulišu” i da “izuzeća budu na adekvatan način obrazložena”.

Istakla je značaj saradnje sa svim zainteresovanim stranama, pre svega sa privredom na koju će se prevashodno odnositi svi standardi i usklađivanje sa EU.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Nenad Budimović istakao je na skupu koji su organizovali PKS i Pokret za zaštitu potrošača da je bezbednost hrane od neprocenjivog značaja.

Naveo je da su za Zakon o bezbednosti hrane koji je donet 2009. nadležna dva ministarstva – zdravlja i poljoprivrede, i četiri inspekcije, što ukazuje, kako je ocenio, na značaj koji se pridaje tom pitanju.

Istakao je važnost sledljivost u proizvodnji hrane kao jednog od ključnih elemenata sistema HAČP.

“Odgovornost za bezbednost hrane stavljena je na proizvođača i to je tako dok se drugačije ne utvrdi”, rekao je on i pozvao proizvođače da vode računa pri nabavci sirovina, kao i drugim frazama proizvodnje i distribucije.

Ocenio je da “nikada ne postoji 100 odsto sigurnost” da je hrana potpuno bezbedna i da se zato sistem stalno unapređuje.

Beta