Svega jedan do dva odsto stanovništva ruralnih područja BiH direktno se bavi poljoprivredom, a oko šest odsto njih zavisi od te delatnosti.
Kako pokazuje izveštaj “Ruralni razvoj u Bosni i Hercegovini: Mit i stvarnost” koji je danas predstavljen u Sarajevu, BiH je još među zemljama s visokim humanim razvojem, ali je ipak lošija od svih zemalja u regionu i da je sa 74. pala na 81. mesto.
BiH je četvrta najruralnija zemlja Evrope, iza Crne Gore, Irske i Finske, rekao je rukovodilac Sektora socijalne uključenosti i demokratske uprave UNDP-a u BiH, Armin Sirćo.
Prema njegovim rečima, interesantno je da ruralna područja nisu u lošijem stanju od urbanih, već su u najgorem položaju mali gradovi koji su udaljeni od velikih centara i ekonomski manje napreduju nego ruralna područja.
On je naglasio da je siromaštvo u ruralnim područjima devet odsto veće nego u urbanim, ali ako se iz računice isključe neke komponente, poput korišćenja drva za ogrev, nivo siromaštva na selima i u gradovima približno je jednak.
Profesor na poljoprivrednom fakultetu u Sarajevu i koautor izveštaja, Sabahudin Bajramović, rekao je da u ruralnim sredinama nema razvoja zbog nedostatka sredstava za ulaganje.
“Ako je u 2012. za podšku poljoprivredi u FBiH izdvojeno 68 miliona KM, po našoj računici potrebno je povećavati taj iznos sedam odsto godišnje, da bi do 2018. bilo izdvojeno oko 100 miliona KM, a ako računamo pomoć Svetske banke i drugih donatora, to bi bilo oko 170 miliona KM u 2018”,pojasnio je Bajramović.
U izveštaju se navodi i da su najveći problemi stanovnišva seoskih područja u BiH ostvarivanje prihoda i kvalitet života, pristup obrazovanju, socijalnim, zdravstvenim i kulturnim uslugama, kao i saobraćaj.
Prosečni prihod ruralnog domaćinstva u BiH iznosi 767 KM, u čemu prihodi od zaposlenja učestvuju sa 67,4 odsto, a prihodi od poljoprivrede sa 6,5 odsto.
Izveštaj je urađen na osnovu ankete koja je sprovedena na uzorku od oko 3.000 ruralnih domaćinstava.
Tanjug.
