U protekle dve godine sve više kompanija u BiH može da uvozi i prodaje GMO hranu za životinje, uglavnom genetski modifikovanu soju
Rešenja izdaje Agencija za bezbednost hrane BiH uz obrazloženje da su na tržištu nedovoljne količine organski proizvedene stočne hrane.
Dok genetski modifikovana stočna hrana nosi oznaku GMO, prerađevine poput jaja, mleka, mesa ne podležu obavezi da budu jasno označeni.
Tržište, pa zdravlje, opredelila se struka. A šta je izbor građana?
U agenciji za bezbednost hrane BiH diskretno priznaju dilemu sa kojim su bili suočeni 2015. godine, kada su zbog nedostatka stočne hrane na tržištu BiH izdali prvo od ukupno 34 rešenja, za uvoz genetski modifikovane soje.
– U tom momentu razmatrale su se mnoge opcije pa se čak i razmišljalo, ukoliko dozvolimo ogromne gubitke našoj peradarskoj i svinjogojskoj industriji, dovešćemo se u situaciju da uvozimo meso i prerađevine hranjene na isti način, kaže Džemil Hajrić direktor Agencije za bezbednost hrane BiH.
BiH nije mogla ostati izolovano ostrvo, a ako je soja jedini genetski modifikovani organizam na našem tržištu, bezbedna je za stočnu ishranu, tvrde stručnjaci.
Јesu li prerađevine bezbedne za ljude?
– Pregledom tih studija, možemo zaključiti, dokazana je migracija delova gena kako u mleko, meso, jaja. Mogu se naći sekvence tih gena, koje nisu strukturisane u digestivnom traktu, kaže Dragan Vujadinović, sa katedre Mikrobiologija hrane na Tehnološkom fakultetu u Zvorniku.
U BiH se ne mogu prepoznati prerađevine od životinja hranjenih genetski modifikovanim organizmima, a GM soja, najjeftiniji izvor proteina, sve je zastupljenija u industriji stočne hrane.
Saznali smo, otporna je na pesticide i hebricide za korov, ali ne i kakvim ukrštanjem je nastala.
