Mlekara Petrov, u saradnji sa lokalnim dobavljačima, proizvodi zdravo mleko i mlečne proizvode pod brendom “Naše mleko”, bez aditiva i konzervansa, po principima biodinamičke proizvodnje. Biodinamička poljoprivreda je, u stvari, proizvodnja kakvu su praktikovali naši preci generacijama. Ona je danas samo obogaćena novim znanjima, ali njena osnovna karakteristika jeste da imanje, koliko god je to moguće, bude samodovoljno
Biodinamička proizvodnja je holistički, ekološki i etički pristup poljoprivredi, uzgajanju hrane i ishrani, i prisutna je već skoro čitav vek, i to na svim kontinentima.
Biodinamički poljoprivrednici nastoje da u okviru svojih farmi stvore raznolik, uravnotežen eko-sistem, koji generiše zdravlje i plodnost koliko je to moguće u okviru same farme. U obrađivanju se koriste prirodno đubrivo, minerali i biljke koje služe da pomognu obnovi farme i njenom usklađivanju sa prirodom, a krajnji cilj je unapređenje ishrane, kvalitet i ukus hrane koja se odgaja. Osnova biodinamičke proizvodnje je objedinjenje ekološke, socijalne i ekonomske održivosti.
Ovakva proizvodnja ima mnogo toga zajedničkog sa drugim organskim pristupima – naglašava korišćenje stajnjaka i komposta i isključuje upotrebu veštačkih hemikalija na zemljištu i biljkama. Metode jedinstvene u biodinamičkom pristupu obuhvataju odnos prema životinjama, usevima i zemljištu kao jedinstvenom sistemu, sa posebnim fokusom na lokalni sistem proizvodnje i distribucije, i korišćenje tradicionalnih i razvoj novih lokalnih rasa i sorti.
U Srbiji se biodinamičkom proizvodnjom trenutno bavi mali broj farmi, a jedan od prvih koji je počeo jeste Zoran Petrov. On danas pored imanja u okolini Vršca ima i mlekaru “Mlekara Petrov” koja proizvodi mleko, kiselo mleko, kiselu pavlaku, pekarski sir, jogurt, krem sir, maslac… Zoran se sa ovom proizvodnjom upoznao tokom boravka i života u inostranstvu, od Australije, preko Švedske i Norveške.
Autohtone rase životinja na biodinamičkoj farmi
Danas, posle osam godina, porodično imanje Petrov u Velikom Središtu je oaza za tigraste buše, mangulice, ovce, koze, ćurke, patke, guske, koke, morke, fazane, jazavce, sove, kopce, rode, divlju mačku, lisice…
”Veći deo svog života pre toga sam bio konzument proizvoda biodinamičke proizvodnje. U Australiji sam radio i kao pekar u biodinamičkoj pekari. U biodinamičku proizvodnju sam ušao, kao što se to u životu često dešava, iz ličnih razloga. Kada smo došli u Srbiju, zbog dece smo hteli da imamo baštu i možda neku životinjicu, a evo danas imamo 70 goveda, mlekaru, svinje i oko 50 hektara zemlje. A do toga je došlo jer sam u jednom trenutku shvatio da nije dovoljno da samo moja dece i ja jedemo zdravu hranu. Zbog toga sam se odlučio da se do kraja života bavim biodinamičkom poljoprivredom kako bih zdravu hranu učinio dostupnijom što većem broju ljudi”, objašnjava Petrov.
Petrov kaže da je Srbija zlatni rudnik, da živimo u bogatstvu, a ne vidimo svu raznovrsnost biljaka i životinja oko nas, zemlju koja i dalje nije zagađena.
– Na sva obećanja u vezi sa EU moj komšija seljak kaže ”gde si video da gazda od bednika pravi gazdu“, ali mi to još nismo razumeli. Niko nam ništa neće dati, a sa malo truda sami mnogo možemo da stvorimo u svojoj zemlji. Ne mogu da promenim svet, ali mogu da menjam sve na mom imanju. Mogu da biram da li će se moja deca hraniti zdravo ili će biti kilava od nezdrave hrane – zaključuje naš sagovornik.
Poreklo biodinamičke proizvodnje
U ranim godinama 20. veka grupa farmera koja se zabrinula zbog naglog pada kvaliteta zemlje, biljaka i životinja potražila je savet filozofa Rudolfa Stajnera, koji je ceo život posvetio proučavanju uticaja prirodnih sila. Iz serije predavanja koje je tada održao nastali su osnovni principi biodinamičke proizvodnje i uzgajanja, odnosno unificirani pristup poljoprivredi. Zajedno sa drugim oblicima organske poljoprivrede, biodinamička poljoprivreda koristi praksu upravljanja sa ciljem da obnovi, održava i unapređuje ekološku harmoniju.
Centralne karakteristike uključuju diversifikaciju useva, izbegavanje hemijskih tretmana zemljišta, decentralizovanu proizvodnju i distribuciju i razmatranje nebeskih i zemaljskih uticaja na biološke organizme. Od 2016. godine tehnike biodinamičke proizvodnje se koriste u preko 60 zemalja, a najprisutnije su u Nemačkoj. Biodinamički sertifikat izdaje internacionalno telo za sertifikaciju „Demetra“.
