Biogas, energent koji može da se dobije iz organskih ostataka, odnosno raznih vrsta otpada, mogao bi da bude značajan oslonac Srbije u građenju stabilnog energetskog sistema. Ovaj gas pokazalo se, ne pravi štetne emisije zagađenja, može da donese zaradu i boljitak ne samo energetskom sektoru već i poljoprivredi, a njegova proizvodnja može da uštedi novac projektovan za kupovinu nedostajuće električne energije i time Srbiju brzo učini manje zavisnom od uvoza
Zelena tranzicija i energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini i posledičnim sankcijama Rusiji pokazale su svu ranjivost sadašnjeg modela eneregtske politike i kao imperatv nametnuli diverzifikaciju i održivost.
Biogas je prema definiciji vrsta gasovitog biogoriva koje se dobija razgradnjom ili fermentacijom organskih materija, uključujući poljoprivredne ostatke, đubrivo, kanalizacioni mulj, komunalni otpad ili bilo koji drugi biorazgradivi otpad. Sastoji se uglavnom od metana i ugljen dioksida.
Prednosti biogasa su skoro maksimalna iskorišćenost hranljivih materija iz organskih materija, proizvodnja higijenskog đubriva bez rizika od širenja biljnih i životinjskih bolesti, smanjenje neprijatnih mirisa prilikom korišćenja na poljima u poređenju sa kompostom koji nije dobijen procesom anaerobne digestije, CO2 neutralna energija u obliku električne i toplotne energije, dok su ostaci od ovog procesa odlična zamena za komercijalna đubriva.
Osim toga, ovakav način proizvodnje smanjuje i količine organskog otpada bilo da se radi o poljoprivrednoj, prehrambenoj ili nekoj drugoj industriji.
Nebojša Vraneš iz Centra za cirkularnu ekonomija PKS ističe da naša zemlja ima visoki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije, posebno biomase. On navodi da je, iako su potencijali ogromni, potrebno regulisati rešenja za pojedince kako se ne bi odnosili prema tom energentu po Zakonu o upravljanju otpadom već da mu se pristupu kao resursu.
”Ovako svaki pojedinac mora da radi studije, nabavlja dozvole, što praktično onemogućava poljoprivredna gazdinstva, mala ili srednja preduzeća da korsite ovaj resurs. Neophodno nam je prelazno rešenje. Potrebno je doneti podzakonski akt koji bi definisao na pravi način nus proizvod. Sadašnja uredba je nedorečena“, kaže Vraneš.
On navodi još neke probleme koji bi trebalo da se reše. Pre svega separacija otpada na deponijama, razdvajanje biootpada na mestu nastajanja, potreba za razvijanjem tržišta za tečno đubrivo. Kako navodi, ove prakse još nisu zaživele.
