Povrtari iz Gadžinog Hana Vesna i Slaviša Gile Stanković poznati su u svom kraju po proizvodnji povrća u plasteniku, ali prvenstveno po tome što omogućavaju kupcima da sami odaberu i uberu paradajz, papriku i krastavac koji im se dopadaju. Na ulazu u njihovo imanje stoji tabla sa natpisom “biraš i bereš sam” i mnogi to i rade, iako Stankovići imaju i pijačnu tezgu u Gadžinom Hanu na kojoj prodaju povrće
Slaviša Stanković rekao je za agenciju Beta da je ovo četvrta godina kako ostvaruje svoju ideju o “samousluživanju” i da daje odlične rezultate.
“U mnoge plastenike u moravskim selima vi ne možete ni da ‘privirite’, a kamoli da udjete. Kod nas ljudi svraćaju i beru sami. To se jako lepo isplati, ne ide se na pijacu”, izjavio je Stanković.
Kazao je da imaju već stalne mušterija i da su to ljudi uglavnom iz Niša koji posećuju svoj rodni kraj.
“Svrate ili kad podju u selo ili kad se iz njega vraćaju. Obično penzioneri, ali sve češće dolaze i mladi ljudi”, objasnio je Stanković.
Kazao je da su supruga i on počeli da gaje povrće u plastenicima 2006. godine, a i dalje su jedino domaćinstvo u tom planinskom kraju koje se ozbiljno bavi plasteničkom proizvodnjom.
U tri plastenika, dodao je, trenutno imaju oko 1.000 strukova paradajza, 3.000 strukova paprike i oko 200 korena krastavaca.
“Sve to radim sam, od semenke do čupanja i to bez hemije. Dok se radi rasad on se zaštićuje, posle toga ništa. Uslovi za proizvodnju su super, imamo vodu za zalivanje, to je podzemna voda i ima je dovoljno, a kad ne oskudevate sa vodom imate sve što vam treba”, istakao je Stanković.
Dodao je da najveći deo poslova u plasteniku obavlja sam, dok je njegova supruga zadužena za prodaju na pijačnoj tezgi.
“Posao u plasteniku nije težak, ali mora da se radi sa merakom, čovek mora da mu se posveti u potpunosti. Kod nas ljudi kupe rasad i posle kažu ‘nije uspeo’. Ne može samo da posadiš i da bereš. Moj radni dan počinje u pet ili pola šest ujutru, a završava se uveče kad padne mrak”, istakao je Stanković.
Kazao je da su supruga i on zadovoljni ovogodišnjom cenom paradajza.
“Cena se kretala od 60 do 100 dinara. Najbolja cena je 60 dinara, kada je toliko, ljudi kupuju, a kada je 80 ili 100 dinara, kupe po paradajz ili dva”, rekao je Stanković.
Vesna Stanković rekla je za agenciju Beta da su kupci zadovoljni kvalitetom njihovog paradajza, iako gadžihanski kraj nije poznat po proizvodnji povrća.
“Već smo rasprodali veliki deo ovogodišnjeg roda i imamo manjak zrelog paradajza. Nadamo se da će još da sazri, još je rano da prestanemo sa berbom”, kazala je Stanković.
Ona je takodje rekla da proizvodnja povrća u plastenicima nije tako težak posao, ali ukoliko se radi na savremen način, kao što oni rade, uz sistem za navodnjavanje kap po kap.
Isplati se, dodala je, ukoliko proizvodjač sve radi sam i ne kupuje rasad.