Jedan srpski poljoprivrednik hrani 15 ljudi. Njegov kolega u Nemačkoj svojim radom namiri čak 156 zemljaka. Sa prosečnim prinosima vrednost poljoprivrede u Srbiji bi mogla da dostigne 12 milijardi evra, ali ona trenutno iznosi svega 4,5 milijardi evra. A od agrara se u reindustrijalizaciji očekuje mnogo.

Treći i poslednji dan Biznis foruma na Kopaoniku bio je posvećen pitanjima agrarne politike u trenutnoj situaciji, tako da panel nije zaobišlo pitanje aflatoksina. Poruka je da treba preispitati sve standarde u agraru.

– Afera aflatoksina u Srbiji je rezultat činjenice da sektor mlekarstva nismo uspeli da prilagodimo evropskim standardima – smatra Saša Vitošević, generalni direktor kompanije „Global Sid“. – Prepisali smo standard za mleko, ali nismo za stočnu hranu. Evropska unija je usvojila standard od 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu mleka kako bi se bescarinskim barijerama zaštitila od uvoza mleka u prahu i uvoza putera iz Australije i Novog Zelanda, koji imaju velike suficite.

Generalni direktor „Denub fud grupe“ Slobodan Petrović je objasnio da pre dve godine niko nije ni znao da je promenjen pravilnik o mleku. A tada je kriterijum za aflatoksin pooštren deset puta.

– Niko u Ministarstvu poljoprivrede, a ni privrednici nisu znali da je usvojen taj rigorozni evropski standard i dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,5 smanjen na 0,05 mikrograma po kilogramu – rekao je Petrović. – Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava nivo aflatoksina od 0,5 mikrograma po kilogramu. I niko nije umro, niti se razboleo od aflatoksina, već postoje samo indicije.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, međutim, smatra da nije trebalo dizati dozvoljenu granicu aflatoksina u mleku.

– Trebalo je zadržati standard od 0,05 mikrograma i nagraditi one proizvođače koji ga primenjuju, a uvesti drugu i treću klasu mleka – rekao je Ševarlić. – Srpski agrar je kao brod bez kompasa. Godinama je naročito stradalo stočarstvo, a ono je industrija srpske poljoprivrede.

Predsednik „MK grupe“ Miodrag Kostić ističe da su poljoprivredna gazdinstva u Srbiji usitnjena. Dokaz za to su i rezultati popisa poljoprivrede.

– U Srbiji ima 631.122 poljoprivredna gazdinstva, od čega je 628.555 porodičnih – kazao je Kostić. – Prosečno gazdinstvo ima 4,5 hektara zemljišta, poseduje jedan dvoosovinski traktor, gaji jedno grlo goveda, četiri svinje, tri ovce, 26 grla živine i jedno pčelinje društvo.

Loša poruka partnerima

Učestale afere sa srpskim poljoprivrednim proizvodima mogu da ugroze i buduću saradnju sa partnerima iz inostranstva. Zato iz prehrambenih kompanija od države traže striktnu kontrolu.

– Pojavio se i problem sa pesticidima otkrivenim u jabukama izvezenim u Rusiju – kaže Vaso Lekić, vlasnik „Fudlenda“. – Nama je Rusija drugo izvozno tržište. Nismo imali problema sa našim partnerima, ali incident šalje lošu poruku svima. Država mora da preduzme drastične mere. Mora da postoji kontrola i kvalitet. Srbija ima jedino perspektivu kao zemlja dobre sirovinske baze i da to pretačemo u izvoz.

Novosti.