Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, komesar za klimatske akcije u Evropskoj komisiji Frans Timermans je rekao da globalno zagrevanje predstavlja jedan od najvećih rizika za bezbednost širom sveta
Timermans je pozvao na to da se napori za ograničavanje uticaja globalnog zagrevanja ne sputavaju olako usled drugih geopolitičkim kriza, kao što je rat u Ukrajini.
On je upozorio da će se društvo u budućnosti ”boriti u ratovima“ oko hrane i vode, ako se ne preduzmu ozbiljne mere po pitanju klimatskih promena.
”Klima predstavlja bezbednost, a ipak čini se da klimatska kriza neće biti zaustavljena jer trenutno postoje još neki prioriteti“, rekao je Timermans.
On je dodao da u društvu postoji osećaj urgentnosti koji je sve jači, a koji industrija i vlada moraju da iskoriste da bi sproveli promene. ”Ako to ne uradimo, nema sumnje da će moja deca, moja unuka voditi ratove oko vode i hrane“, rekao je Timermans.
”Koliko miliona izbeglica smo spremni da primimo jer neki delovi planete postaju nenastanjivi? Koliko ćemo epidemija gladi tolerisati, jer delovi sveta više ne mogu da gaje poljoprivredne proizvode? Razmislite o tome“, rekao je Timermans.
Naučnici koji se bave proučavanjem klimatskih promena upozoravaju da vreme ističe kada je u pitanju sprovođenje cilja koji bi trebao da ograniči porast temperature na 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa – prag temperature koji je postavljen u znamenitom Pariskom sporazumu iz 2015.
Cilj je prepoznat kao ključni globalni cilj jer, iznad ovog nivoa, postaju verovatnije takozvane prekretne tačke. Ovo su pragovi na kojima male promene mogu dovesti do dramatičnih promena u celokupnom sistemu za održavanje života na Zemlji.
