Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški ocenio je danas da se u Vojvodini proizvodi dobra i kvalitetna hrana i da bi jedan od pravaca razvoja trebalo da bude veće brendiranje vojvođanskih proizvoda geografskim poreklom.
Bogaroški je za RTV istakao da je važno da ta oznaka ide rame uz rame sa visokim kvalitetom tih proizvoda, koji će biti plasirani na tržište.
“Ne postoji nijedan proizvodni kapacitet, koji je Pokrajinski sekretarijat finansirao, a koji danas ne radi. Dakle, niko od njih nije stao sa proizvodnjom i niko ne radi sa gubicima. Neki od njih mesecima unapred rasprodaju svoj proizvod i to nisu velike količine, ali taj proizvod ne može lako da se nađe”, objasnio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
Branislav Bogaroški je istakao i da pokrajina finansira male preradne kapacitete mlekara i mesara, kao i voća i povrća. On je naveo i da mini mlekare i mini mesare u saradnji i sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu pokreću proizvodnju u ruralnim sredinama.
“I ono na čemu mi insistiramo i na šta ih fakultet usmerava jeste proizvodnja tradicionalnih proizvoda, koji su iz specifičnih krajeva Vojvodine, kao na primer turijska kobasica, sremski kulen ili karakteristične vrste sira, kao što je mokrinski”, objasnio je Bogaroški.
On je dodao i da se vojvođanskim proizvođačima ne daju samo sredstva za kupovinu opreme, već da u okviru projekta sekretarijata dobijaju i gotove projekte, pomoć oko izbora opreme i pravljenja objekta koji ispunjava evropske uslove standarda kvaliteta”.
“Dovedemo ih faktički do sertifikacije za oznaku geografskog porekla ili nekog od standarda kvaliteta. Poenta projekta nije da se pravi roba široke potrošnje, nego da se prave visokokvalitetni tradicionalni proizvodi”, kazao je pokrajinski sekretar.
Prema njegovim rečima, u zemljama EU postoji tendencija da proizvodi organske proizvodnje i oni koji imaju oznaku geografskog porekla imaju i do 3,5 puta veću cenu od komercijalnih proizvoda. To tržište, kako je rekao, ima tendenciju rasta.
“U Vojvodini sigurno postoji dobra osnova za taj pravac delovanja, ali to do tada nije bilo iskorišćeno. Svi ti mali proizvodni kapaciteti bi trebalo da budu usmereni ka tom pravcu”, dodao je Bogaroški.
On je napomenuo da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i ove godine ima objavljen konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova uvođenja i sertifikacije sistema i bezbednosti hrane, u okviru čega se finansiraju troškovi izrade elaborata za dobijanje oznake geografskog pokrekla i kontrolu.
“Prvi korak je bio omogućiti ljudima da otvore kapacitete, da pod kontrolom izbacuju kvalitetan proizvod, a treći korak je da ih motivišemo da krenu korak dalje i da nešto iz palete njihovih proizvoda dobije oznaku geografskog porekla”, kazao je Bogaroški.
On je istakao i da Pokrajinski sekretarijat nastoji da obezbedi da se u pojedinim marketima otvori prostor u kojem bi se ovakvi proizvodi prodavali.
“Ali o tome je još uvek rano pričati”, dodao je Bogaroški.
Prema njegovim rečima, Srbija ima oko 50 proizvoda sa oznakom geografskog porekla, a velik broj njih je upravo iz Vojvodine, što je znak da se krenulo u dobrom pravcu.
“Sigurno da tu postoji prostor i da potražnja, jer hrana se kod nas kupuje i zbog kvaliteta, ali i zbog priče koja je prati”, kazao je pokrajinski sekretar.