Značajnija budžetska podrška domaćoj poljoprivredi moguća je tek za tri godine a do tada je, kao i ubuduće, neophodno da država kreira odgovarajuće mere kako bi se mnogo brižljivije trošio novac kojim se raspolaže za te namene, izjavila je danas profesorka Poljoprivredenog fakulteta u Beogradu dr Natalija Bogdanov.
“Nije realno očekivati da će biti prostora za to da budžetska podrška poljoprivredi u Srbiji znatnije raste pre 2017. godine”, bez obzira na to što se i od pojedinih predstavnika stručne javnosti “proziva famoznih pet odsto” ukupnog državnog budžeta da bude namenjeno agraru, rekla je ona Tanjugu.
Profesorka Bogdanov, koja je predvodila Ekspertsku grupu za izradu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine, napominje da je i tim nedavno usvojenim dokumentom predviđeno da će finansijska pomoć srpskom agraru bitnije rasti za tri godine, odnosno kada se naša zemlja pre svega osposobi za korišćenje sredstava IPARD programa EU, namenjenih ruralnom razvoju.
Uz to će “verovatno i sazreti svest u rukovodećim strukturama” da je došlo vreme da se poljoprivredi počne nešto i da vraća, na osnovu “ranijih zasluga” koje je ta privredna grana imala u ukupnoj ekonomiji naše drzave, istakla je profesorka Bogdanov.
Napominjući da su “realne potrebe i realne mogućnosti” ta objektivna mera kada je reč o finansijskoj podršci srpskom agraru, ona je preporučila nadležnima da kreiraju takve mere koje će obezbediti mnogo brižljivije i racionalnije trošenje onoga čime trenutno raspolažemo, jer kako dodaje, novca za poljoprivredu “ima koliko ima i neće ga biti više u naredne tri godine”.
Budžetska podrška trebalo bi da bude pažljivo kreirana “prema potrebama različitih profila korisnika” i da se njeni potencijalni korisnici pravilnije odrede, odnosno “spreči da oni veliki (proizvođači) jedu najveći deo budžeta” upozorava profesorka Bogdanov istovremeno napominjući da je Srbija među tri evropske zemlje s najnižim subvencijama po hektaru.
Podrška države poljoprivredi jeste mala ali je pre svega sporan način na koji se troši novac za tu namenu, smatra ona ocenjujući da tas podrška, prema nameni sredstava i po strukturi korisnika, “ne gađa najbolje prioritetne ciljeve koji se poljoprivredi postavljaju i izazove na koje ona treba da odgovori”.
Dodatni problem srpskom agraru je i taj da zemlje u okruženju, od kojih su neke naši najveći konkurenti u toj oblasti, imaju znatno veću podršku poljoprivredi jer raspolažu sredstvima iz fondova EU, pa je stoga neophodno da se u Srbiji “dobro zamislimo” i da učinimo sve kako bismo održali i povećali konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača, ističe profesorka Bogdanov.
Iako je rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđeno smanjenje sredstava za poljoprivredu od oko četiri milijarde dinara, iz resornog ministarstva je objašnjeno da time nije smanjena količina novca namenjena subvencijama u agraru, da one neće biti menjane, odnosno da će ostati iste u odnosu na period pre rebalansa.
Proizvođači u Srbiji dobijaju 12.000 dinara po hektaru godišnje, odnosno 6.000 dinara “bez računa” i toliki iznos za kupljeno gorivo, seme i đubrivo.
Agrarni budžet za ovu godinu planiran je na iznos od 45,4 milijarde dinara a rebalansom je smanjen na 41,3 milijarde, jer kako objašnjavaju predstavnici ministarstva, ta sredstva od oko četiri milijarde, koja su bila namenjena za projekte, ne mogu da budu realizovana u ovoj godini.
Tanjug