Srbija sa smanjenjem stočnog fonda postepeno gubi prehrambenu nezavisnost, upozorio je dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović. On ocenjuje da se višedecenijski negativni trend u stočarstvu ne može zaustaviti subvencijama socijalnog karaktera, već su potrebna dugoročna i sistemska rešenja
Komentarišući drastičan pad stočnog fonda u poslednjih 14 godina, Bogdanović je za agenciju Beta rekao da je negativni trend zapravo prisutan već oko 35 godina, ali da je danas znatno uočljiviji.
„Uzroka ima mnogo, a jedan od osnovnih je nesistematski pristup poljoprivredi. Razvoj stočarstva nije potpomognut dugoročnim sistematskim rešenjima, već je uglavnom baziran na subvencijama socijalnog karaktera. Kod nas subvencije nisu razvojne već su socijalnog karaktera, a i bez takvih subvencija poljoprivreda ne bi postojala“, rekao je Bogdanović.
Prema njegovim rečima, poslednje dve godine posebno je ugrožena proizvodnja mleka, jer je cena sirovog mleka smanjena za oko 50 odsto.
Kao jedan od ključnih problema naveo je i nastavak depopulacije sela.
„Kad prođete Srbijom, vi nigde ne možete da vidite životinje. Nema životinja, nema ni ljudi. Sa smanjenjem broja goveda na selima, raste broj stanovnika u velikim gradovima“, istakao je.
Stočarstvo merilo razvijenosti poljoprivrede
Govoreći o odnosu države prema poljoprivredi i stočarstvu tokom proteklih 14 godina, Bogdanović je ocenio da su pojedini ministri poljoprivrede bili gotovo neprimetni, dok je bilo i onih koji su pokušavali da uvedu sistemske promene.
„Poljoprivreda je izuzetno kompleksna oblast. Stočarstvo je najkompleksnija grana poljoprivrede. Što je stočarstvo razvijenije, imate i razvijeniju poljoprivredu. Ne možete da imate visok ekonomski standard u državi ako nemate dobro razvijenu poljoprivredu“, naveo je.
Prema njegovoj oceni, bilo je dobrih pokušaja pojedinih ministara, ali oni nisu bili praćeni odgovarajućim promenama u drugim resorima, pre svega u ministarstvima privrede i trgovine.
Za aktuelnog ministra poljoprivrede Dragana Glamočića rekao je da pokušava da stabilizuje stanje u agraru, posebno u stočarstvu, ali da se politika i dalje uglavnom zasniva na subvencijama.
„Nisu dovoljno efikasni selekcijsko-odgajivački rad i odgajivački programi, ne znamo šta su državni ciljevi u stočarstvu, a edukacija poljoprivrednika nije zadovoljavajuća ni po obimu ni po kvalitetu“, rekao je Bogdanović.
Sve manje stoke, sve veća zavisnost od uvoza
Na pitanje u kojoj meri pad stočnog fonda utiče na prehrambeni suverenitet zemlje, Bogdanović je ocenio da je upravo stočarstvo jedna od ključnih karika domaće proizvodnje hrane.
„Svakako da Srbija gubi prehrambenu nezavisnost. Stočarstvo je najbitnije za proizvodnju hrane. Što se više bude smanjivao broj životinja i sve više se budemo oslanjali na uvoz mesa, gubićemo prehrambenu nezavisnost“, zaključio je.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju razmere pada. Srbija je 2012. godine imala 908.105 goveda i 3,4 miliona svinja, dok danas ima 698.871 govedo i oko 2,4 miliona svinja. Broj ovaca smanjen je sa 1,76 miliona na 1,68 miliona, dok je kod živine pad još izraženiji – sa 27,7 miliona na oko 14,5 miliona komada.
Istovremeno je značajno porasla vrednost uvoza mesa. Uvoz smrznutog svinjskog mesa vredeo je 22,6 miliona evra 2012. godine, dok je 2024. dostigao 165 miliona evra. U 2025. godini smanjen je na 120,4 miliona evra.
Ukupna vrednost uvezenog mesa u Srbiju tokom 2025. godine iznosila je 213,5 miliona evra.
